Војна смотра

Цхернобил. Побуна и њене последице

34
У последњој публикацији започео сам причу о херојима-ликвидаторима несреће у нуклеарној електрани Чернобил. Неки од њих добили су висока признања, неко се сети једном годишње, 26. априла, на Дан сећања на погинуле у радијационим удесима и катастрофама.
Али све ове људе уједињује печат Чернобила. Носе то у својој крви и у сећању.


Данас ћемо причати о још једном хероју. Овог пута о Анатолију Бесонову.


Цхернобил. Побуна и њене последице


О обртима судбине

Прича моје познанство са овим човеком могло би да буде основа за филмски сценарио. Колега на претходном послу ми је рекао да у њиховом дворишту живи локална позната личност Толик. Војник у пензији, патриота Русије и, нажалост, љубитељ „стављања крагне“.

Међутим, упркос чињеници да је Толик са стрепњом третирао вотку, чак иу својим најтежим условима, није изгубио образ - у њему су се осећали војнички држање и племенитост. Осим тога, Толик је феноменалан приповедач. А ако почне да прича о нечему, онда цео округ хрли к њему. Из ових прича комшије су сазнале да је Толик официр, прошао је Авганистан, Чернобил, чак је успео да посети и Чеченију.



Наравно, отишао сам да посетим хероја, претходно одабравши његов „трезни дан“. Колега га је упозорио да ће доћи новинар, па се Анатолиј спремио: обукао је своје најбоље одело и бејзбол капу. Овако је он себе видео.
Кућа је била у нереду. Бесонов се извинио и објаснио да га је супруга недавно напустила - уморила се од још једног опијања. Али ово је познат случај, скоро обичан, па чим се отрезни и извини, она ће се вратити.
Док је Анатолиј кувао кафу, ставио ми је у руке два тешка фото албума. Сео сам да их читам. На црно-белим картонима је био терен, некакав спортски терен неког дела, нека врста бетонских ограда. Тако да пишем „неке“, али у ствари су ми сви изгледали познати. Понекад имам дежа ву, па овај пут нисам кренуо - листао сам, гледао пропагандне плакате које сам негде видео, млади официри, док нисам нашао човека на фотографији, као две капи сличног нашем комшију. Следећа фотографија је направила потпуну револуцију у мени. Мој отац је био на томе. Дугачак, мршав, са истим мрљама на лицу каквих сам се сећала у свом дубоком детињству.

- Анатолиј, ко је ово? Питао сам.

- Сањок Ломакин, - осмехнуо се. - Мој друг. Заједно су служили. Онда се судбина растала.

- Ово је мој отац. Ја сам Ломакин, - рекао сам. - Некада смо живели у селу Сарата, Одеска област. Да ли су ове фотографије одатле?

Толик седе. Пладањ за кафу пао је на кауч.

- Хајде! - гурнуо је бејзбол капу на потиљак и насмејао се, његова адамова јабучица обрасла чекињама јурила је горе-доле, горе-доле. - Не може бити!

- Можда! Код куће имамо фотографије из ове серије. Само те не препознајем тамо. Много сте се променили.
Прелистали смо албум и тада је већ све било јасно: и војна јединица села Сарата, и стрељана на коју смо трчали као мали, и те исте војне параде које су нам се тада чиниле највећим празником. Мој отац тада није имао мобилни, али сам обећао да ћу организовати састанак за старе другове.

Деведесетих, када је ситуација у земљи ескалирала, мој отац је схватио да ће пре или касније морати да положи заклетву на верност новој држави – независној Украјини. И сви његови рођаци били су овде, у Ростовској области. Причу, када брат може да се окрене против брата, већ је било прилично лако израчунати. Тако смо се преселили у Русију.

Анатолиј Бесонов је у то време такође служио овде, али тада више нису одржавали контакт. Време разведено и удаљеност. И одједном такво изненађење!

О Чернобиљу



... До главне ствари - сећања на Чернобил, због којих сам дошао, стигли смо само сат времена касније.
Анатолиј Бесонов је био изузетно искрен у својим причама. Понекад сам се чак и стидео због истине. Али само они који су били тамо могу то да цене.

„Људи су умирали као муве. И сам сам видео како наши момци падају мртви, тако да сам био спреман на све - рекао ми је Анатолиј Бесонов. – После сваког радиоактивног облака, возови са „товаром 200” кренули су кући. Тада је било немогуће говорити о томе... 1986. године сам већ служио у Ростову и наш пук је почетком маја послат у Чернобил. Наш логор се налазио у Белорусији, иу мочварама Гомељске области. А када смо тек стигли, прво што смо добили су биле беле папуче. Узели смо то као симбол – много смо се шалили на ову тему. Иако су се шалили. Ове папуче и истина за многе су биле последње.
... Било је и униформи. Најједноставнији, војска и лопате. Лопате за копање. Закопајте радијацију.
Закопајте оно што се не види, а што се носи у ваздуху. У ствари - бескорисни и веома мукотрпан посао.



- Копали смо од раног јутра до касно у ноћ. Било је око дванаест сати дневно. Затим су отишли ​​у купатило. Надали су се да ће опрати радијацију. А купатило је било у истој нуклеарној електрани. Извући закључке. Затим су обукли чисту одећу, одморили се и поново копали. И тако у круг. Бесмисленост нашег рада схватили смо након што се радиоактивна прашина подигла у ваздух, прелетела поља и легла на земљу коју смо управо ископали. Нико није водио рачуна о томе да ми то дишемо - присетио се Бесонов. Радијација је долазила у таласима. И видели смо је како долази са дрвећа – пожутело је пред нашим очима. Неколико сати и живо зелено дрво претворило се у умируће. Исто се десило и нашим друговима...

Ова ситуација се отегла два месеца – ситуација у пуку је ескалирала до крајњих граница. Нико није хтео да умре тек тако. А онда су одозго послали наређење из које је следило да уместо четрдесет пет дана војска треба да остане у Чернобиљу шест месеци. И не само да остане – да ради исто као и пре – да копа.



Сви смо имали породице. А када смо следеће лешеве испратили кући, сви су схватили да би он могао бити следећи. У пуку је дошло до немира. Захтевали смо координацију акција. Решите нешто тако да радимо прави – користан посао, а не „копај – не копај“. Комисија је стигла. Издвојено је 27 подстрекача нереда. Био сам међу њима - присећа се Анатолиј. - И послали су нас, као посебно активне, на прави посао - у епицентар експлозије. Уклоните последице.

Тамо је посао свакако био другачији - Бесонов и његови другови су транспортовали плоче за изградњу саркофага. Дневно су правили по неколико ходалица – доносило се петнаест, седамнаест тањира. Те године врућина је била неподношљива. Термометар није пао испод четрдесет степени. Како дисати у респираторима на таквој врућини? Људи нису могли да издрже, покидали су респираторе, скидали заштитна одела, у којима се тело топило. Сви су разумели, али једноставно нису могли другачије.

Анатолиј Бесонов се вратио кући већ болестан. Кожа на рукама и ногама је била отечена. Лекари су одмахивали главом и рекли да Толик није подстанар. Али суседи су се шалили да је „испрао“ своје зрачење, неутралисао га главним руским противотровом.
Средином априла 2006, када смо се срели, Чернобиљац је рекао да су од тих 27 побуњеника само двојица остала жива. Анатолиј је био инвалид друге групе, примао је лекове и добру пензију. Живео на томе, пио на њему. Нисам размишљао о будућности.



Међутим, ова прича има наставак. И сасвим неочекивано.

Данас је Анатолиј Бесонов, на срећу, жив. И не само да је жив, већ се осећа прилично добро. Његова породица се опоравила и Толик је скоро престао да пије. Кажем скоро, јер главне руске празнике нико није отказао. Па ипак, Толик се опоравио, извукао и изгледа још боље него раније. Жена је срећна. Живот се добро окренуо.

Толик је своју кућу довео у ред, жени купио добар ауто. Стан у Ростову, у којем су некада живели, издат је, а сам Бесонов и његова супруга су се преселили у кућу у селу. Ретко посећују град и кажу да овај ужурбани живот више није за њих. Не жали што је Толик прошао Крим и Рим. Он у овој причи не штеди себе, али нашу земљу, којој је дао младост и здравље – да.

„Понекад се осврнете уназад и помислите – чему је све ово било? Авганистан, Чернобил, Чеченија? Коме је све ово требало? Имао сам среће - изашао сам. И многи момци су одавно отишли. За шта су умрли? Бесонов је тврдио. - Не знам. не знам...
Аутор:
34 коментар
Оглас

Претплатите се на наш Телеграм канал, редовно додатне информације о специјалној операцији у Украјини, велики број информација, видео снимака, нешто што не пада на сајт: https://t.me/topwar_official

информације
Поштовани читаоче, да бисте оставили коментаре на публикацију, морате Пријавите се.
  1. свп67
    свп67 28. април 2017. 05:48
    +10
    Жао ми је, али имам ВЕЛИКЕ сумње у вези добијених информација.
    Најједноставнији, војска и лопате. Лопате за копање. Закопајте радијацију.
    Не знам колика је ефикасност таквог догађаја, посебно када сте у мочварама. И морао сам да посетим регион Гомел и Брианск у то време, и нисам видео борце како чачкају по земљи, у близини колективних фарми, тада је још било довољно трактора и горива, поља су била преорана.. од стране цивилних тракториста, без средстава заштите.
    Можда је овај пук био у зони искључења?
    1. низхегородец
      низхегородец 28. април 2017. 08:54
      +4
      Цитат из: свп67
      Имам ВЕЛИКЕ сумње у вези добијених информација

      да...
      Наш камп се налазио у Белорусији, у мочварама Гомељске области ...... Онда смо отишли ​​у купатило. Надали су се да ће опрати радијацију. А купатило је било у истој нуклеарној електрани.
      Да ли је из Белорусије сваки дан за прање у кади отишао у Украјину? Ево, или је новинар нешто побркао, или је ово из серије прича о Чернобиљу.
      1. 97110
        97110 28. април 2017. 13:59
        +4
        Цитат из: низхегородец
        Ево, или је новинар нешто побркао,

        Тип јој је рекао за Авганистан, видите. Ешалони 200-их, војници су пали мртви - само нека врста Саланга. Регрутован сам у такозвани Ростовски пук 1986. године. Прошао сам и летњи (село Петковшчина?) и зимски (село Нова Гребља?) кампове. Били су у Брагинском округу Гомељске области. Могу да збуним села, али тамо никад нисам видео мочваре. Од кампа до нуклеарне електране у Чернобиљу било је око 80 км. У децембру је пук прошао кров блока 3. Целу ноћ смо се возили кроз Мозир. Сећам се јечмене каше, смрзнуте у термосици и која нас је сустигла сутра. Остругали су га кашикама и то је била најукуснија каша коју сам икада јео. Није било могуће опрати се у купатилу у нуклеарној електрани у Чернобиљу - тамо није било воде. Из прича оних који су служили 1987. сетио сам се покушаја команданта пука да од људства, приликом уласка у возила, добије истовремено куцање од затварања СВИХ врата на возилима пука. Затим је исти пук радио у Спитаку. Нигде ми нису показани ешалони 200-их и погинули војници који су пали у нападу на непријатељске бункере. Вероватно је мало попио.
      2. трошак
        трошак 28. април 2017. 17:43
        +3
        „Људи су умирали као муве. И сам сам видео како наши момци падају мртви, тако да сам био спреман на све - рекао ми је Анатолиј Бесонов. – После сваког радиоактивног облака, возови са „товаром 200” кренули су кући

        Ово више личи на ОБ него на ефекат зрачења. ИМХО
        1. алекКСНУМКС
          алекКСНУМКС 28. април 2017. 21:35
          +2
          И сумњам - да бисте умрли испод зрака, потребно вам је најмање 600 рендгена / сат, није било тога ни из једног облака. само је у непосредној близини активне зоне. Чак и на крову приликом чишћења графита то није био случај. Нико није пао мртав, ако је неко имао последице, онда касније. Тако да...
      3. алекКСНУМКС
        алекКСНУМКС 28. април 2017. 21:50
        0
        У нуклеарки није купатило него соба за санитарну инспекцију, уморићеш се да идеш тамо, ишли смо аутобусом, није било пуно смисла у овоме, пошто су дали опрано ђубре, фоно је био гори него сопствени.
    2. Олговић
      Олговић 28. април 2017. 09:26
      +3
      Цитат из: свп67
      Гомељске и Брјанске области

      На Гомељска област постоји забрањен улазак и улазак Полесски Стате радијационо-еколошки резерват, који садржи око трећине цезијума-137, више од 70% стронцијума-90 и 97% изотопа плутонијума који су пали на територију Белорусије. Од Брагина до ЧернобилаКСНУМКС км.. Тамо су људи пресељени.

      Пријатељ лекара је био на службеном путу у Чернобиљу, причао је страшне ствари ....
      1. 97110
        97110 28. април 2017. 14:20
        0
        Цитат: Олговић
        Пријатељ лекара је био на службеном путу у Чернобиљу, причао је страшне ствари ....

        Да ли се ради о медицинском батаљону Рудаковски? Кутија девојака у памуку иде као бушилица. Мајке-командири су збуњени не самоходним особљем, већ како заштитити особље од неовлашћеног приступа другог особља.
      2. игордок
        игордок 28. април 2017. 14:46
        +1
        У Гомељској области и даље постоје знакови дуж пута Лењинград-Кијев.

        Код куће, на југозападу регије Брианск, не тако давно је било забавно брати печурке. У суштини, позадина је нормална, а поред ње је мала област са веома опасном позадином.
  2. васили50
    васили50 28. април 2017. 06:57
    +4
    Херојство у савладавању је свакако достојно. Али остаје питање како су успели да *помешају * контакте на контроли на осетљивом објекту, у нуклеарки, и уместо хитног заустављања, што су више пута радили и све је функционисало * нормално * , дигли су у ваздух реактор? Ко је то урадио? Ко је наредио? Где су власници извршиоца напада?
    1. Авиадед
      Авиадед 28. април 2017. 11:45
      +2
      Тамо нико ништа није помешао. Несрећу су изазвале искључиво грешке у дизајну реактора. Пре свега, управљачке и заштитне шипке (ЦПС) су погрешно пројектоване. Приликом гашења реактора (аутоматски или ручно са дугмета АЗ-5), на почетку његовог удара у језгро, ЦПС је у првих неколико секунди увео позитивну реактивност уместо негативне. Оне. није потиснуо ланчану реакцију, већ је убрзао. У реактору РБМК, чак и пре Чернобила, забележени су случајеви појаве хитних сигнала о ударима струје током ометања. Тада то нису схватили и сматрали су да је то грешка мерне опреме. У тим случајевима реакција није имала времена да се убрза до превеликих вредности и ЦПС је ипак искључио реактор. Само је фина линија, као што је почетни положај ЦПС-а током гашења или степен исцрпљености горива у различитим деловима реактора, раздвајала те случајеве од катастрофе у Чернобиљу.
      У Чернобиљу-4, у време гашења, постојала је таква конфигурација неутронског поља у језгру реактора да је позитивна реактивност коју је увео ЦПС била довољна да убрза реактор са 40 на 60 степена (према различитим проценама) за само неколико секунди.
      Када се поставило питање кога посадити, академика Александрова или Долежала (они су руководили пројектовањем реактора РБМК) или обичних чернобилских оператера, совјетска Темида је, наравно, преферирала ово друго.
      1. васили50
        васили50 28. април 2017. 14:06
        0
        Током изградње и пуштања у рад, ове ситуације су разрађиване више пута. Све је функционисало нормално и одједном је после рутинског одржавања на контролној табли почела да ради команда за подизање и спуштање шипки *обрнуто*. И то није једина *чудност*.
        1. Др_Енгие
          Др_Енгие 4. фебруар 2018. 18:42
          0
          Ти . Читај Дјатлова, заменика. главни инжењер Чернобилске нуклеарне електране.
          Још један тужилац штаба.
  3. парусник
    парусник 28. април 2017. 07:47
    +3
    Здравље Анатолију Бесонову и осталим ликвидаторима .. који је још жив .... И вечна памјат умрлим ..
    1. 97110
      97110 28. април 2017. 14:12
      +2
      Цитат из парусника
      ко је још жив..

      Зашто тако мрачно. Први пут после 31 године уручене су захвалнице начелника округа и градског насеља са поклоном. Па сад живи и живи.
      1. парусник
        парусник 28. април 2017. 16:18
        0
        Умро ми је добар пријатељ .. ликвидатор .. пре годину дана ..
        1. 97110
          97110 28. април 2017. 16:47
          +2
          Цитат из парусника
          Умро је мој добар пријатељ.. ликвидатор..

          И нико то не може да издржи. Сви умиру. Мој први друг из разреда је умро (није умро!) 1989. године. Изгорео на послу - заменик за економију у нафтној индустрији - мождани удар. И ево: Чернобил, и Авганистан, и Чеченија, и уз помоћ зелене змије, зрачење је испрано из тела, и победило змију! Цхе ПС-с онда у Украјини неће савладати? Није далеко...
          1. низхегородец
            низхегородец 28. април 2017. 18:07
            0
            Цитат: 97110
            Сви умиру.

            пре или касније сви ћемо бити тамо
  4. ДрВинторез
    ДрВинторез 28. април 2017. 12:18
    +2
    не, момци, садржај чланка и фотографија некако се не уклапају. па од речи уопште. да ли су биле само лопате? Која је техника фотографисања? није било заштите и само папуче? Али шта онда борци у ОЗК врше деконтаминацију?
    било је питања за први чланак, али овде је само гомила. посебно доноси завршетак "- Понекад се осврнете и помислите - чему је све ово било? Авганистану, Чернобиљу, Чеченији?". Стварно зашто? нека се реактор дими, терористи и џихадисти би се множили...
    1. 97110
      97110 28. април 2017. 14:16
      0
      Цитат др Винтореза
      Понекад се осврнете на празне флаше и помислите – чему је све ово?
      Сећате се нечије ауторске песме: "Бескрајно ми је жао пијаног новца у суботу. Извукао сам га из ципеле. Било је око рубље"
    2. алекКСНУМКС
      алекКСНУМКС 28. април 2017. 21:57
      0
      Цитат др Винтореза
      није било заштите и само папуче

      Па, у ствари, то је био једноставан памук, ципеле - чизме, које су биле модерне - кирзаци су одсечени "да изгледају као танкери". ОВЗК - само у хемијским трупама за деконтаминацију.
  5. пце-23-4
    пце-23-4 28. април 2017. 13:55
    +8
    Потпуна глупост. Поготово о ешалонима са оптерећењем од 200. Иначе, у зони искључења или 30 км били су само ПУСО (санитарни процесни пунктови) и штаб Оперативних група цивилне одбране. Постојала су 3 сектора (Украјина, Русија и Белорусија). Сакупљене су формације, јединице и подјединице за ликвидацију из целог европског дела СССР-а. Сви су смештени иза зоне од 30 км у „чистом простору”.
    "Најпростије, војска и лопате. Лопате за копање. Закопавање радијације."
    Као начелник оперативног одељења ОГ ГО бр. 2 (Украјина), планирао је дневно до 6000 бораца и до 3000 јединица. опрема, а не лопате. Лопате су коришћене приликом ручног чишћења крова 3. агрегата од радиоактивног графита, јер. сви роботи од радијације су се окренули. Истовремено, смена за биоробота је трајала не више од 45 секунди, како не би било превише (већ од 1.05.1987. маја 5. доза примљена током путовања не би требало да прелази 25 РЕМ, пре тога - XNUMX РЕМ) . За нереде могу рећи, само су се „балти“ побунили.
    1. 97110
      97110 28. април 2017. 16:54
      +1
      Цитат: пце-23-4
      из целог европског дела СССР-а.

      Нисам спреман да се свађам, али нам је речено за борца из централноазијске бригаде који је за успомену зграбио комад графита са крова. И о томе да је током градње пао са опеклином од зрачења величине плоче. Или је међу престоницом Европских игара, Бакуом, највиши врх Европе, Елбрус, и Централна Азија постала Европа? Осуђена суверена Дума?
    2. алекКСНУМКС
      алекКСНУМКС 28. април 2017. 21:42
      +2
      Цитат: пце-23-4
      побунили су се само „балти“.

      Нећу рећи за „партизане“, не сећам се балтичких, али људи из Снечкуса из Игналине су били сасвим адекватни - објективно: нисам се сетио јасно изражених Балта, сви су одлично говорили руски, од имена - Стас је био, оператер пумпе за бетон, али можда белоруски Имали смо све "дагестанске роботе" у 1. округу - нико се није побунио. Генерално, нисам чуо за ово.
  6. Авиадед
    Авиадед 28. април 2017. 14:28
    +2
    Цитат: Васили50
    Током изградње и пуштања у рад, ове ситуације су разрађиване више пута. Све је функционисало нормално и одједном је после рутинског одржавања на контролној табли почела да ради команда за подизање и спуштање шипки *обрнуто*. И то није једина *чудност*.

    Несрећа се није догодила после рутинског одржавања, већ непосредно пре њих. Те ноћи је агрегат требало да буде искључен ради превентивног одржавања. У тренутку гашења агрегата спроводе се разне врсте провера. Овим проверама је додат још један тест.
    Све је тамо функционисало како треба. Након притиска на дугме "АЗ-5", шипке су ушле у језгро. Постоји евиденција о средствима објективне контроле четвртог агрегата. Они недвосмислено сведоче да је ЦПС отишао тамо где је требало, у срж. И изазвали су експлозију.
    Није јасно одакле вам информација о раду ЦПС „напротив“. Ово нема ни у једном документу. Ни у материјалима истраге из СССР-а, ни у извештају ИАЕА.
  7. В.иц
    В.иц 28. април 2017. 20:07
    0
    1988. отишао је на одмор возом број 18 ??? Не сећам се другова (Вунсдорф). Карте су биле од Бреста до Москве. После полудневног боравка у Бресту, деца и супруга су спавали као мртви сан. После Минска, трговци су отишли ​​до вагона. Узео сам две кутије брусница у шећеру, наручио пар чајева. савладао. Даље, на улазу у Москву била је ВЕОМА течна "столица". Преживео сам прелазак са Белоруске на Казанске железничке станице, и још скоро 10 сати на ногама, на чистим живцима, пошто већ није било шта да се црта. Затим пут у „земљу зимзеленог парадајза“, такође без хране, само повећана потрошња минералне воде. Као резултат, два и по дана без парчета хлеба / само пиће. Хвала Богу да ни жена ни деца те бруснице нису покушали!
    1. 97110
      97110 28. април 2017. 20:31
      +2
      Цитат В.иц
      такође без јела, само повећана потрошња минералне воде.

      Било је неопходно подсетити се класика: „Логач је рекао: „Столична“ је веома добра од стронцијума.“ И народни рецепт - кашика соли у чаши "капитала". Минерална вода може довести тело до смрти.
      1. В.иц
        В.иц 29. април 2017. 17:30
        0
        Цитат: 97110
        И народни рецепт - кашика соли у чаши "капитала"

        Ово вам је већ некако "драго", можете удвостручити концентрацију соли, ово неће штетити вашем мозгу. Заинтересујте се за И-нет зашто су пилоти Цивилне ваздушне флоте радије користили минералну воду него воду са чесме. Прођите кроз мој недавни коментар на чланак о филтерима, можда ћете се одлучити...
        1. 97110
          97110 29. април 2017. 19:38
          +1
          Цитат В.иц
          можда си мудрији...

          Ек како болно реагујете на шале хумора. Некако су паробродом одвели Немце из КФВ. Негде се види и брусница... Наши су, уз сво учешће, предложили методу коју сте изгрдили. Где би челници бродарства били довољно паметни... Немци, а посебно Немци, бранили су се са свим грудима другара...
    2. Руски
      Руски 28. април 2017. 20:38
      +2
      Постојао је такав воз до 94, односно 18 Вунсдорф - Москва, сећање те не изневерава.
      Мора се имати на уму да је око 70% радиоактивних падавина пало на територију Белорусије. До сада су печурке и бобице сакупљене у шуми подвргнуте радиолошком испитивању.
  8. руматам
    руматам 1. мај 2017. 21:12
    +1
    ауторка Светлана причалица, а ла "патриота".
  9. Коментар је уклоњен.
  10. Пилат2009
    Пилат2009 12. јун 2017. 09:22
    0
    Цитат из: свп67
    Жао ми је, али имам ВЕЛИКЕ сумње у вези добијених информација.

    Још увек имам велике сумње.Ни у једном извору који сам прочитао не помиње се „композиције лешева“ извађених из чернобилске зоне после сваког „доласка радиоактивног облака“
  11. Пилат2009
    Пилат2009 12. јун 2017. 09:36
    0
    Цитат из Авиадеда
    У тренутку гашења агрегата спроводе се разне врсте провера. Овим проверама је додат још један тест.
    Све је тамо функционисало како треба.

    Можда је тамо све нормално функционисало, али не само да је блок радио један дан у неограниченом режиму, већ су и прво пали напон скоро на нулу, скоро га угушили, а онда поново почели да га подижу. Зашто? Иако ово није противрече прописима, како каже Дјатлов, али им мозак такође није узалуд дат од природе.
    Са глатким смањењем снаге и гашењем реактора, нема критичних налета реактивности, а када прокувате реактор, физика кључа тамо.
    И иако Дјатлов каже да нису имали жељу да спроведу експеримент „по сваку цену“, ја у то сумњам, јер он сам каже да је за те сврхе доведена мобилна лабораторија немачке производње, окупили су се људи из фабрика, а можда и неки написао дисертацију на ову тему
    1. Др_Енгие
      Др_Енгие 4. фебруар 2018. 18:46
      0
      Ова станица са људима, додуше произведена у Немачкој, донета је из Доњецке турбинске фабрике.
  12. Пилат2009
    Пилат2009 12. јун 2017. 09:47
    0
    Цитат: Олговић
    У Гомелској области постоји Полесски државни радијациони и еколошки резерват, који је забрањен за улазак и улазак, који садржи око трећину цезијума-137, више од 70% стронцијума-90 и 97%

    Полуживот цезијума је 137-30 година
    Стронцијум-90-29 година
    Можете безбедно ићи на одмор