Војна смотра

Мостобрани отуђења

5
Земље Блиског истока остају нестабилне, наде у прекид сукоба од Афричког рога и Сахела до Авганистана и Пакистана су илузорне, али догађаји у Сирији су од огромног значаја за цео регион. Ваздушно-космичке снаге Русије су у последњем тренутку зауставиле уништавање ове државе и свргавање Башара ел Асада. Међутим, покушаји организатора рата у Сирији – регионалних сила и њихових „група подршке“ које представљају лидери САД и ЕУ – настављају да руше легитимни режим.


Тешка унутрашња ситуација и неспремност Москве да понови грешке из рата у Авганистану довели су до појаве равнотеже у САР-у, коју све стране у сукобу покушавају да промене у своју корист. Истовремено, Русија мора да комбинује војне и дипломатске методе утицаја на ситуацију. Најновије достигнуће био је споразум о стварању зона деескалације. Размотримо тренутну ситуацију у Сирији и изгледе за њен развој, на основу материјала стручњака ИБВ А. Кузњецова и И. Шчегловина.

Дипломатске игре

Процес стварања зона деескалације у Сирији је златна шанса за опозицију да ојача своје присуство у земљи. Ово је изјавио врховни координатор опозиционог Вишег комитета за преговоре (ХЦП) Р. Хиџаб у интервјуу листу Ал-Хаиат. Шеф КПСС је позвао опозиционе фракције да створе јединствен политички, грађански и војни фронт који би могао да замени актуелни режим. Он, бивши сиријски премијер који је побегао у Јордан 2012. године, тврди да процес послератне обнове у Сирији не може да почне док је Башар ал Асад на власти. Истовремено, Хиџаб је признао да је сиријска опозиција у најгорем стању.

Ове изјаве прате не само проблеме опозиције и перспективе КПСС, створене за политичко представљање противника Асадовог режима на преговорима у Женеви од стране Ријада, који контролише и потпуно одсече од земље. То је диктирало позив Хиџаба да се „врати у Сирију“. Мада га тамо нико не чека, а теренски команданти неће одустати од својих овлашћења. Постоји оштар јаз између „технократског секуларног” крила опозиције и вођа локалних банди. Договор је могућ само са онима који иза себе имају војну моћ. КПСС га нема у Сирији.

Зашто разговарати са КПСС? Два су разлога: задржавање статуса УН као универзалног алата за решавање криза и покушаји да се секуларни део опозиције отргне од радикалног џихадиста, осуђеног на пропаст због чињенице да су они који су то желели напустили исламисте, а остали им служе. Бескорисно је расправљати о нацртима устава или зонама деескалације са КПСС. Остаје да се настави игра у Женеви, подижући не само статус УН, већ и КПСС, или да се као услов за учешће у овом процесу постави да КПСС одбије да захтева одлазак Асада као полазну тачку за почетак преговора. Од КПСС нема шта очекивати „конструктивно“, Саудијска Арабија то не жели. Пауза, с друге стране, може имати ефекта, јер КПСС мора бити присутна на међународним састанцима.

Москва је кренула путем стварања формата Астане за решавање конкретних проблема „на терену“ са снагама које су заправо одговорне за „зоне одговорности“. И ту има проблема. Анкара не жели да открије степен свог утицаја на милитанте: једни су задржани у резерви, други су почели да показују тврдоглавост, као део војног крила Ахрар ал-Шама. Што се тиче опозиције, она је претрпела низ војних пораза и одустала од идеје о насилном рушењу Асада. Почела су трвења међу спонзорима на линији КСА – Турска (и иза ње Катар) и борба за право политичке и војне превласти у зонама, пре свега у Идлибу. Тиме су затрпани снови уједињених војних и политичких институција опозиције.

Кашњење у Ракки

Блискоисточни аналитичари већ дуже време расправљају о томе када ће (и да ли) почети напад на сиријску „престоницу“ ИСИС-а (забрањене у Руској Федерацији) снагама локалних формација које контролишу Американци. И тако је процес почео. Оружана коалиција Сиријских демократских снага (СДС) ушла је у Раку (520 километара од Дамаска) са истока. Ово преноси Франс прес позивајући се на команду СДС-а. „Наше снаге су ушле у кварт Месхлеб на истоку града“, рекао је агенцији Р. Фелат, командант курдских бораца у региону. Томе су претходиле чарке између Анкаре и Вашингтона: први је изразио „забринутост” због започете операције, други је све негирао. Пре тога, Курди, који чине основу СДФ-а, опколили су град са севера, истока и запада са сумњивим успехом. За то је коалиционим снагама било потребно седам месеци, упркос чињеници да је милионити Мосул у Ираку заузет већ осам месеци. А ова чињеница сведочи о недовољном борбеном потенцијалу нападача.

Мостобрани отуђењаПребацивање тешке војне опреме борцима СДФ-а и ирачком Курдистану, које је почело пре два месеца, није случајно. Американци су се дуго уздржавали од таквог корака због оштре реакције Анкаре. Уверавања САД да ће опрема бити повучена одмах након заузимања Раке нису уверила никога у Турској. То је разумљиво, јер се због логике ратовања ништа неће приказати. Није довољно заузети град и регион, потребно га је контролисати. Да бисте то урадили, потребна вам је тешка опрема, артиљерија и стално присуство америчког војног контингента, што би гарантовало СДФ-у од војног притиска како Турске тако и опозиционих група које контролише, као и присталица ИД, који су у стању да избацити курдске трупе са скоро свих положаја које сада заузимају. Једина алтернатива може бити понављање синџарске варијанте у Ираку, када су Курди, суочени са претњом турске инвазије на овај регион, отишли ​​у Багдад са захтевом да окупирају део региона, стварајући „кордон санитарије“ .

Сумњамо да се Вашингтону допада такав сценарио. Одавде постоји само један излаз: наставите да задржите своју групу овде. Американци су се суочили са потпуним одбацивањем било каквог повећања курдског присуства у северној Сирији од стране арапског становништва. Ово је уобичајен лајтмотив за Арапе, без обзира на њихове идеолошке склоности. И амерички обавештајци су почели да бележе прве манифестације оваквог става – према њеним подацима, пропаганда ИД активно користи „курдски фактор“ и то даје плодове: број присталица радикала расте на рачун локалних Арапа. Популација. Ово је "отежавајући" разлог током напада на Раку. Сиријске војне школе кажу: следећи рат после исламиста биће са Курдима. Што се тиче исламиста и протурске опозиције, о њиховом односу према Курдима излишно је говорити. Сигурна контрола територије је могућа ако је лојално више од 70 одсто становништва. На северу Сирије број лојалиста пада испод 70 одсто и постоје два досадна фактора: присуство америчке војске и курдска експанзија. Плус, негативно агресиван однос Турске према томе, што ствара основу за почетак непријатељстава и оружаних провокација против курдских одреда.

Према америчким обавештајним подацима, у Раки се налази четири до пет хиљада бораца ИД, што је упоредиво са гарнизоном Мосула пре почетка његовог напада. За разлику од ове друге, Ракка је компактнија, што значи да линија одбране није толико развучена. Отворени јужни коридор вам омогућава да "позовете" присталице ИД и становништво на излаз. До сада су ову опцију потискивале Ваздушно-космичке снаге Русије, што је смањило проток избеглица. Али кроз отворени југ може се унети муниција и доћи до појачања. Ако се јуриш одужи, Американци ће бити принуђени да преусмере снаге како би закрчили јужни коридор. Напад ће такође бити успорен минским замкама. Америчка команда ће морати да укључи своје сапере, пошто их СДФ нема. Амерички специјалци ће деловати на челу, док ће прилагодити ватру. Све указује да ће напад на Раку бити проблематичан као и напад на Мосул. Уколико се, наравно, нападачи не договоре са присталицама ИД, пуштајући их без борбе са југа до Палмире и Деир ез Зора.

„Штит Еуфрата“ на јорданском

Зоне деескалације обухватају Идлиб, делове провинција Алеп, Латакија и Хама, област северно од Хомса, као и Источну Гуту, Дерау и Кунеитру. Споразум предвиђа забрану војних активности овде, укључујући летове. Документ важи шест месеци и може се аутоматски продужити за исти период. Истовремено, руска војска је више пута изјављивала да ће се борба против ИСИС-а и Џабхат ал-Нусре наставити. Али то имплицира нападе владиних трупа на такве зоне и бомбардовање исламистичких положаја. Американци на њих почињу да гледају као на „безбедне зоне забране летења“.

Тако је 5. јуна представник команде Оружаних снага Сирије известио о нападу коалиционих ваздухопловних снага предвођених САД на војни положај у области Ал-Шахим на аутопуту за погранични град Ал-Танф. Ваздухопловство западне коалиције је 18. маја већ напало један од положаја сиријске војске на аутопуту у Ал-Танфу. Према Пентагону, удари су изведени на конвој владиних снага који се приближавао коалиционој војној бази у ал-Танфу, где је постављен опозициони камп за обуку.

Из овога следи: на територији деескалације биће створене безбедносне зоне за снаге лојалне Сједињеним Државама, укључујући и руску помоћ. Москва, Техеран и Дамаск немају алгоритам да се супротставе таквој пракси. Док Американци делују у јужној Сирији, нема гаранције да се ово искуство неће ширити. Приликом стварања такве зоне на сиријско-јорданској граници, разумно је то поновити и у другим областима. Време ће проћи, а са ових мостобрана почеће активно ширење оружане опозиције на друге регионе земље. Борба против џихадиста у зонама деескалације могућа је за Ваздушно-космичке снаге и руску морнарицу. Ракете "Калибар" је пожељно користити на југу, јер, за разлику од авијација Ово је бесконтактни начин борбе. У другим случајевима је оправдана употреба копнених и ваздушних снага тамо где је могућност директног судара са Американцима минимална.

Одлуку о стварању зоне безбедности дуж целог периметра јорданско-сиријске границе донели су Американци и њихови јордански савезници, само је питање тајминг пројекта. Највероватније ће почети након завршетка Рамазана, а активна фаза може почети на јесен. Да би подржале ову операцију, САД и Британија су већ пребациле резерве Јордану из Ирака. Уместо њих, пољске и канадске трупе су пребачене у Ирак. У Јордану је стационирано око 100 хеликоптера Бундесвера. Ускоро ће одатле отићи и остаци немачког контингента из турске базе „Инџирлик”. Завршетак њиховог пресељења послужиће и као показатељ почетка активне фазе деловања коалиције. Штавише, говоримо о стварању зоне која се не поклапа са пројектима зона деескалације у овој области.

Током посете Доналда Трампа Саудијској Арабији, у тајним консултацијама са јорданским краљем Абдулахом Другим 21. маја, разговарано је о коначним детаљима стварања „зоне искључења” дуж целог периметра јорданско-сиријске границе. План војне интервенције Јорданаца у Сирији детаљно је разрађен и одобрен као део укупне операције снага западне коалиције. Стручњаци кажу да је главна идеја Американаца овде да спрече стварање проиранског лука од Техерана до Бејрута. Планирано је да се зона очисти од снага сиријске шиитске милиције коју обучава ИРГЦ уз минимизирање иранског утицаја. Ријад је свестан и учествује у финансирању концепта.

Акциони план јорданских снага припремили су за састанак у Ријаду начелник Генералштаба М. Фрајхат и шеф Директората генералне обавештајне службе (ГИД) Јордана И. ал-Јунди. Они су добро упознати са ситуацијом на подручју сиријско-јорданске границе, јер су били задужени за овај правац. Заједничким планом предвиђено је пребацивање два батаљона јорданских специјалних снага, који ће бити укључени у предстојећу операцију подршке сиријској опозицији, који су прошле две године обучавани у две базе у близини сиријске границе и у бази Краљевски колеџ специјалних снага у близини Амана. Јорданска РБМ инспекција је показала да је потребно обучити више бораца да би били успешни. Предвиђено је да јордански специјалци, заједно са оперативцима УОР-а, након пребацивања у погранично подручје, почну да обучавају неколико стотина опозиционара. Ово може утицати на тајминг почетка операције, коју планирају да изведу три главне побуњеничке групе: Сиријска слободна армија, Омари бригада и Командоси Револуционарне армије (РЦА). Њихова улога је да створе привид сиријске природе операције, да сакрију учешће странаца. Поред тога, оперативци РБМ-а планирају да укључе Друзе у случај. За то се користе канали снабдевања. оружје из Израела, што је омогућено посредовањем САД пре око два месеца. Могуће је да ће израелске Друзе у зону сукоба послати војни саветници.

Препород на граници

Више од милион Сиријаца живи у зони деескалације, која обухвата провинцију Идлиб, области које се граниче са њом – североисточну Латакију, западни Алеп и северну Хаму. Контролишу га одреди од 14,5 хиљада људи. Зону на северу провинције Хомс (180 хиљада становника) са градовима Ер-Растан и Тел Биса и блиским областима контролишу одреди до три хиљаде људи. У зони Источне Гуте (690 становника) делује око 800 милитаната. Зону на југу Сирије у регионима покрајина Дера и Кунеитра који се граниче са Јорданом (до 15 хиљада становника) контролишу одреди „Јужног фронта” који броје до XNUMX хиљада људи.

Највећу забринутост изазивају догађаји у источним и североисточним регионима Сирије, у провинцијама Рака и Деир ез-Зор. Ови стратешки региони, који су изузетно важни за Дамаск, обезбеђују комуникацију САР са Ираком и Ираном и континуитет осовине Техеран-Багдад-Дамаск-Бејрут. У провинцији Рака постоје нафтна и гасна поља и пољопривредно земљиште развијено у другој половини XNUMX. века након изградње бране Еуфрат. Покрајина Деир ез-Зор је углавном пустиња, али постоје богата нафтна поља. Град Деир ез-Зор држи гарнизон сиријске арапске војске, али је покрајина под контролом ИД. Већина хране се у опкољени град доставља ваздушним путем.

Већину сиријско-ирачке границе контролишу Курди из Сиријских демократских снага (СДС) или борци ИС. Постоји јасна тенденција укључивања целе провинције Рака у сферу курдског утицаја. Још јужније, Асадови противници које спонзорише Јордан, умерене групе и Нова сиријска армија, играју улогу тампон између Сирије и Ирака. Према писању либанског листа Ал-Акхбар, умерене опозиционе групе у провинцији Дера (Џајш ал-ашаир, Фарик ал-Хак и Фарик ал-Шабаб ал-Суна) тренутно се наоружавају и обучавају у камповима на јорданској територији. Аманови планови, према писању листа, укључују интервенцију у јужној Сирији, сличну турској операцији „Штит Еуфрата“ прошле године.

Главне граничне тачке између Ирака и Сирије су градови Абу Камал у провинцији Деир ез-Зор и налазе се на југу на споју граница Сирије, Јордана и Ирака, Ат-Танф. Вашингтон настоји да спречи владине снаге да успоставе контролу над њима. Иранци, у чијим интересима је чврста контрола Асадове владе над сиријско-ирачком границом, спроводе контрамере – успостављају интеракцију између сиријског војног особља и ирачких шиитских снага „Хашид ал Шабија“ за контролу границе.

Сврха војне операције „Мохамед Расулах“ ирачких шиита није само успостављање контроле над ирачко-сиријском границом, већ и стварање коридора од Ирака до Сирије. У то су укључени милитанти бригаде Бадр, познати по доброј војној обуци. Заменик команданта „Хашид ал-Шабија” А. Али Мухандис рекао је да његове трупе морају у потпуности да искорене исламисте из ИСИС-а, па ће се антитерористичке операције изводити не само у Ираку, већ и у Сирији. Истовремено, један од шиитских вођа рата рекао је у интервјуу либанском листу Ал-Акхбар да ће се у Сирији Хашед ал Шаби борити не само против терориста ИСИС-а, већ, ако буде потребно, и против Американаца.

Колико ова изјава шиитског команданта, који је остао инкогнито, одговара стварности, тешко је рећи. У сваком случају, Иранци, по потреби, могу да искористе не само резерве у Сирији, већ и јединице генерала К.Сулејманија стациониране у Ираку, што у време јуриша на Мосул представља озбиљну претњу за Американце. Чак и ако заборавимо да Багдад није склон да иде уз КСА у покушају да пресече „шиитски полумесец” рукама Сједињених Држава и Јордана. Да не помињемо иранске партнере и савезнике у Јемену, Авганистану и заливским монархијама, раздвојеним катарском кризом. Ово указује на велика прилагођавања америчких планова у Сирији у блиској будућности.
Аутор:
Оригинални извор:
http://vpk-news.ru/articles/37221
5 коментари
Оглас

Претплатите се на наш Телеграм канал, редовно додатне информације о специјалној операцији у Украјини, велики број информација, видео снимака, нешто што не пада на сајт: https://t.me/topwar_official

информације
Поштовани читаоче, да бисте оставили коментаре на публикацију, морате Пријавите се.
  1. Маурицијус
    Маурицијус 15. јун 2017. 17:24
    0
    О, Евгениј Сатановски, сунце руске поезије. (шала)
    Штета што нисам био у Персији. Не разумем све сукобе и нијансе.
  2. Градијент 3
    Градијент 3 15. јун 2017. 19:53
    0
    „Живимо у ери када се удаљеност од најлуђих фантазија до апсолутно стварне стварности смањује невероватном брзином.“ (Максим Горки)...
    Шта то значи ... за догађаје у Сирији?
    РУСИЈА ЈЕ ВЕЋ ПОБЕДИЛА ОВАЈ РАТ! А ЗАПАД ... ИЗГУБИО ...
    Време и догађаји у Сирији ... неповратно раде за нас ... и Асада ...
    Трамп, Меркелова и Арапска лига...
    Не пре.. овог рата...
    1. соко
      соко 15. јун 2017. 21:11
      0
      Цитат: Градијент 3

      РУСИЈА ЈЕ ВЕЋ ПОБЕДИЛА ОВАЈ РАТ! А ЗАПАД ... ИЗГУБИО ...

      Одакле долази овај закључак? Ово не произилази недвосмислено из чланка о коме се расправља.
  3. Хеатхер
    Хеатхер 15. јун 2017. 22:35
    +4
    Ја сам помало већ скоро песимиста.Ако коалиција као што је речено оде на Дер ез Зор онда неће бити лоше само за Сиријце.Ово је трагедија за нас.кључна тачка у обрачуну са коалиције.
  4. Алекс713
    Алекс713 18. јун 2017. 07:36
    0
    Неко је упоредио ситуацију у Сирији са 1944. у Другом светском рату. Као, још мало, још мало, па ће победити сиријска војска. Али ово је, нажалост, превара. Ситуација је на тачки бифуркације, тачније, чак и полифуркације – са огромним бројем подједнако могућих и тешко предвидљивих сценарија. Све зависи од много насумичних фактора, до несрећа – укључујући глупост америчких генерала, саудијских министара и још много тога. На југу Сирије могућа је тешка ескалација, све до директног сукоба проиранских снага и самих Иранаца са Американцима, Саудијцима и Јорданцима. Можда кобни сиријско-курдски сукоб у зони Раке, уз истовремени удар Турака на победоносне Курде, итд. А Израел може дати све од себе, појачавајући директне нападе на Хезболах и саме Сиријце на њиховој територији...
    Шта да радим?
    Припремите се у свим могућим правцима. За наше политичаре – од тихог, инсинуирајућег гласа до режања, за војску – да повећају ваздушну групу Ваздушно-космичких снага и то не толико у самој Сирији, колико у алтернативним ваздушним базама у Ирану (опет могу да погоде сиријске аеродроме под неки изговор са Томахавцима), раде као специјалне снаге (тајно и брзо) против истих проамеричких снага ФСА на југу. Пар удара „Калибрима“ са Каспија такође није сувишно – за сада да ударимо ИСИС, опет у јужној Сирији, али уз провидне наговештаје – имамо законско право и можемо да радимо на целој територији коју не контролише сиријска војска на југу ове земље – Американци не дају конкретне координате где су (опет илегално) смештени њихови војници.
    Плус, можда је време да покушамо да разнесемо Јордан изнутра (иако краљ и драги, и директни потомак пророка Мухамеда итд. итд.) - хаос и побуне присталица Исламске државе ће се барем делимично скрену пажњу амера и Саудијаца са Сирије, натераће их да „гасе ватру” у Јордану – како су навикли, тј. бомбардовање тепиха и фосфорне бомбе (што значи гајење мржње према себи). Треба да радимо (заједно са Иранцима) на унутрашњој дестабилизацији у Саудијској Арабији – у источним шиитским провинцијама. И није јасно зашто локални војници пуцају на америчке „савезнике“ у Авганистану, а не још у Ираку?