Нови стари свет

22
Запад се суочио са изазовима које сада није у стању да превазиђе

Криза у Украјини показала је реалност заоштравања војно-политичке конфронтације у Европи, која је од распада Југославије остала у домену теорије. Политика експанзије западне заједнице на постсовјетском простору, која је имала за циљ „одржавање Русије у њеним природним границама“, наишла је на одговор у облику за који они који су је поткрепљивали и спроводили четврт века очигледно нису били спреман.

Неадекватна реакција водећих америчких и ЕУ политичара на одржавање референдума на Криму и његово поновно уједињење са Русијом, а потом и на ширење конфронтације између нових власти у Кијеву и њихових противника на истоку Украјине, наводи нас на сумњу у одсуство реалног -научених лидера у руководству НАТО земаља, што је само по себи опасно. Исто се може рећи и за стручну заједницу. Реалисти који свет доживљавају онаквим какав јесте, а не какав би требало да буде, према доминантним теоријама, још увек немају шансе да учествују у развоју и одлучивању на највишем нивоу.

Истовремено, упркос изјавама све више политичара о санкцијама Русији, саме ове санкције и даље остају више теоретски него практични предмет. Дискурс високих америчких лидера о потреби и неизбежности изолације Москве је саставни део информационог рата, али озвучење спремности чак и најближих америчких савезника да учествују у формирању такве изолације о свом трошку показује њихову недовољну ентузијазам.

Немачка, Француска и један број мање значајних партнера Русије у НАТО-у подржавају циљане санкције појединцима, укључујући и оне који нису умешани у ситуацију у Украјини, и организацијама, када и ако ти појединци и организације нису везани за њих стратешки важним уговорима. Ни Турска то не ради. Израел се уздржао од гласања у УН, позивајући се на штрајк запослених у Министарству спољних послова, одложио је посету премијера и шаље не тим, већ групу посматрача на такмичења у тенковском биатлону. Азијско-пацифичке државе покушавају на руском тржишту, спремајући се да га пресретну од европских добављача ако га ипак напусте.

Обустава сарадње Русије са НАТО-ом у смислу недостатка набавки наоружања и војне опреме у западним земљама је неочекивани поклон за руску одбрамбену индустрију. Што се тиче престанка стажирања на Западу војних лица Оружаних снага РФ, то се и у најбољим временима тешко може назвати сарадњом. Све што је важно за САД и Европску унију у партнерству са Русијом за сада остаје непромењено.

Нови стари светИстовремено, општа атмосфера коју стварају страни медији који пишу о Русији подсећа на време Хладног рата са доста превара и дезинформација. Покушај да се схвате разлози за тако оштру, неочекивану за искрене присталице евроинтеграција Русије у домаћем политичком естаблишменту, реакцију Запада на акције Москве у украјинској кризи, коју никако није изазвало руско руководство, силе да извучемо неколико закључака.

Прво, Запад очигледно није био спреман да се суочи са оваквом ситуацијом и нема адекватан одговор на њу. Друго, није реч о Криму или Украјини у целини – улози су очигледно много већи. Треће, референдум на Криму и доследан став руског руководства, који је по овом питању изнео Министарство спољних послова, изазвали су тешку кризу у западној заједници и око ње, бремениту опасним последицама по ову заједницу.

Губе контролу

Карактеристичан, али не и најзначајнији симптом онога што се дешава је одлука ПНА раиса Махмуда Абаса Абу Мазена да се помири са Хамасом у оквиру имплементације идеје националног јединства палестинског народа. У Москви је ова одлука поздрављена, у Вашингтону је осуђена, у Јерусалиму је оцењена као завршетак покушаја да се преговара о мирном решењу. Ови други су се одавно исцрпили и држали се искључиво захтева САД за наставак преговарачког процеса, који је постао готово главни приоритет државног секретара Керија.

Чињеница да је палестинско-израелски мировни процес пропао и да је био неуспех од самог почетка је јавна тајна. Максимални уступци на које су преговарачке стране спремне далеко су од „црвених линија” преко којих не могу да се повуку. До сада се, међутим, највише палестинско руководство уздржавало од предузимања корака који би могли трајно да покопају преговоре, укључујући и зато што то зависи од безбедносне сарадње са Јерусалимом, као и од новца Израела, Сједињених Држава и ЕУ. Учешће пореза у формирању буџета ПНА не прелази 15 одсто, а помоћ земаља исламског света је седам до десет одсто.

Да ли је Абу Мазен намерно чекао тренутак када су несугласице међу коспонзорима, чак и ако нису везане за палестинско питање, толике да је немогућа било каква усаглашена акција квартета око његове одлуке да се помири са Хамасом, или се поклопило да је Рамала и Газе су истовремено исцрпљени сценарији самосталног развоја, нико неће рећи. Ипак, одлука је донета и објављена. Као резултат тога, остаје да се види у ком облику и са којим степеном ригидности ће Израел реаговати.

У најмању руку, Јерусалим ће замрзнути све политичке контакте са ПНА и зауставити оне трансфере пореских дажбина и царина у Рамали, на које су навикли већ 20 година као неизоставне и обавезне. Иако су ове исплате од самог почетка биле резултат искључиво добровољне одлуке израелских власти, осмишљене да стимулишу развој палестинске привреде, а не проневере средстава од стране палестинског племства, што понавља историу са руским попустима на цену природног гаса за Украјину.

Идеја о кантонизацији палестинских територија, коју је својевремено изнео израелски министар спољних послова Авигдор Либерман, добиће максималан развој. На срећу, државност у низу земаља Блиског и Средњег истока, да не говоримо о Африци, пропада. Земље које имају формалне атрибуте државности, као што су Ирак, Сомалија, Либија, Мали и Централноафричка Република, да не говоримо о новонасталим Јужном Судану, распадају се пред нашим очима. Зашто се исто не би догодило и Палестини, која никада није постала држава? Штавише, центрифугалне тенденције на њеној територији се манифестују много јасније од центрипеталних.

Не ради се само о жељи хришћана да консолидују статус кво у оним енклавама које још нису изгубили, већ су престали да буду већина становништва у скоро свим насељима у којима су га чинили до тренутка када је Израел потписао споразум. са ПЛО. Исламизација Ирака, уништење хришћанских заједница у Сирији, неповратна промена у етноконфесионалној равнотежи у Либану и протеривање египатских Копта из АРЕ десили су се барем у оквиру грађанских ратова и револуција. Али на територијама које контролише ПНА, пад хришћанског становништва од раних 90-их није ништа мањи него у областима Блиског истока које су највише подложне сукобима.

Ширење праксе регрутације израелских хришћана у војску – добровољно, али по агендама – показатељ је спровођења принципа „без лојалности нема држављанства“, који би у блиској будућности требало да се прошири и на јеврејске православне и Арапи муслимани, који још не подлежу ни регрутацији ни алтернативној служби. Иако Черкези, Друзи и бедуини служе у израелској ИД (Бедуини - добровољно). Стратешка промена у приступу Израела према сопственим грађанима не може а да не утиче на промену његовог приступа према палестинским становницима Западне обале – Јудеји и Самарији.

Поред хришћана, палестинско друштво укључује и многе субетничке групе – од потомака суданских робова, које су Британци ослободили почетком 20-их, до Курда којих има неколико стотина хиљада. Као и Самарићани, Јевреји, етнички Грузијци, Грци, Французи, бедуини и многи други. Све ове групе имају свој идентитет, не мешају се једна са другом и по правилу имају велика потраживања према званичном Рамали, која се могу остварити чим добију прилику да директно склапају споразуме са Јерусалимом. Штавише, свако палестинско насеље има своју хијерархију кланова и вођа кланова који нису подређени властима ПНА или су подложни врло условно.

Кантонизација је природна и неизбежна последица договора Абу Мазена и Хамаса, мења цео формат палестинско-израелских односа. А ово је највероватније питање блиске будућности. Међутим, оваква промена се дешава не само у овом делу региона и не само на Блиском и Средњем истоку. Традиционални западни механизми контроле и равнотеже почињу да попуштају из објективних разлога, али то мало умирује Брисел и Вашингтон.

Тако у северној Африци Француска, чак ни уз политичку и логистичку подршку Сједињених Држава, не може да заустави геноцид у Централноафричкој Републици, где су сукоби хришћана и муслимана постали главни догађаји у овом месецу. Мировна мисија у Малију не доноси успех – механизована и авијација патроле без односа са вођама племенских група показале су се неефикасним. Али Азавадов отпор покушајима владе у Бамаку да их укључи у систем расподеле моћи и прихода не дозвољава им да успоставе односе са вођама Туарега Азавада.

У Нигерији, растући напади Боко Харама од стране исламиста, узимање стотина талаца, укључујући децу и тинејџере који студирају на колеџима и школама којима се та организација противи, доводе у питање постојање ове најмногољудније афричке државе са највећом економијом на континенту. Штавише, све се то дешава у позадини текуће конфронтације између исламског севера и хришћанског југа земље и ширења међуплеменских сукоба.

У Џибутију су САД једва лобирале за одбијање локалне власти Пекингу у изградњи базе кинеске морнарице на територији ове стратешки важне државе Рога Африке. Симптоматично је да су се недавно договорили да Токију дају право на изградњу такве базе заједно са базама Француске и Сједињених Држава које делују у Џибутију. У најмању руку, овакав развој ситуације, уз задржавање улоге Кине као највећег инвеститора у вађењу угљоводоника и развоју инфраструктуре у источној Африци, значи почетак регионалног ривалства између западног блока и Кине за контролу над начинима транспорта робе у водама западног Индијског океана и Црвеног мора.

Ширење сукоба у Јемену између шиитских Хута, Ал Каиде и сунитских племенских удружења одвија се у позадини интрига бившег председника Салеха, који је много учинио да обезбеди победу Хута над својим сународницима који су га издали. , који је одбио да председничку функцију пренесе на свог сина. У позадини јачања позиција у трци за председника Хадија, који је Салехов наследник, и сукоба у опозиционом савезу Лике Муштарак који је збацио Салеха, почела је борба за власт међу јужним Јеменцима, традиционално окарактерисана високим нивоом сепаратизма. .

Уништавање америчких беспилотних летелица у Јемену неколико десетина исламистичких терориста, које су навелико пропагирали западни медији, на њих није имало приметан ефекат. „Клонирање“ структура Ал Каиде у Јемену је стални фактор, као и ривалство Саудијске Арабије и Ирана на њеној територији, уз минималну улогу САД.

Пандорина кутија

Карактеристична, иако неочекивана, последица украјинске кризе био је покушај лобирања код Русије за испоруку МАНПАДС-а Јемену у циљу супротстављања америчким беспилотним летелицама. Поједностављено речено, јеменски исламисти су покушали да изведу у Москви исту комбинацију коју су авганистански исламисти успели у време у Вашингтону. Он их је снабдео Стингерсима 80-их година, што је довело до тужних последица не само за СССР. Треба напоменути да руско руководство, за разлику од америчког, није ишло на такву операцију, упркос тренутном погоршању билатералних односа.

Значај онога што се дешава у залеђу Африке, који стратешки важним сировинама (уранијумом у Француску из земаља Сахела) снабдевају светска тржишта, односно периферне државе Блиског истока, у којима војне базе и базе УАВ омогућавају западним заједнице за контролу морских путева, од велике је важности. Главне претње стабилности постојећег светског поретка, међутим, крију се у могућности глобалних промена у земљама Персијског залива и Магреба.

У северној Африци, то је Алжир, последња земља у региону којом управља секуларна војна хунта. Бутефликина следећа победа на председничким изборима је Пирова, поделила је естаблишмент. Отворени сукоб између руководства специјалних служби и функционера одговорних за изборну кампању је опозиција која је опасна по будућност земље. Штавише, одвија се у позадини растуће конфронтације између Арапа и Мозабиге Бербера у Гардаји и активирања исламиста у алжирској Сахари.

Утицај САД и Француске на оно што се дешава у Алжиру је слаб. Њихова подршка Мароку, главном регионалном ривалу Алжира, не доприноси проширењу војно-политичке сарадње ни са бившом матицом, ни са САД. Истовремено, после катастрофалног пада производње нафте у Либији као последица свргавања Гадафијевог режима, Алжир је један од главних извора угљоводоника алтернативних Русији за земље ЕУ. Заоштравање ситуације у овој земљи довешће до озбиљне кризе у европској економији, као што је био случај након заузимања алжирског нафтно-гасног комплекса „Ин-Аменас” од стране исламиста.

Либија представља класичан пример „сомализације“ велике земље која производи нафту након свргавања ауторитарног режима. Демократија на арапском је довела до цепања државе на племена, исламске емирате (у Либији – у Дерни), структуре блиске Ал-Каиди и територијалне „бригаде“ (Зинтан, Мисурат и друге). Преузимање контроле над нафтним пољима, цевоводима и терминалима од стране наоружаних група је неспојиво са нормалном економијом, иако може генерисати приход у виду кријумчарења. Америчка операција заплене севернокорејског танкера натовареног „регионалцима“ заобилазећи Триполи показује изгледе за развој нафтне индустрије у овој земљи.

Доведена је у питање и стабилност земаља које су чланице Савета за сарадњу арапских држава Залива (ГЦЦ). Сукоб УАЕ, Бахреина и Краљевине Саудијске Арабије (КСА) са Ираном, конфронтација између сунита и шиита и опасност коју за арапске монархије Залива представљају гастарбајтери, допуњују раскол у самом ГЦЦ-у. Говоримо о трвењу Катара са КСА, УАЕ и Бахреином због подршке Дохе Муслиманском братству и о плановима за интеграцију Саудијске Арабије и Бахреина, којима се противи остатак алијансе. Међутим, главна претња систему је колапс главних држава региона: Саудијске Арабије, Сирије и Ирака.

Америчка мапа потенцијалне прерасподеле граница у региону, која је у своје време изазвала велику буку, није ништа друго до покушај да се моделује развој трендова који су видљиви голим оком. Ирак се и данас прилично условно може сматрати јединственом државом. Курдистан, сунитске области (неке као исламски емирати) и Басра могу у било ком тренутку престати да буду подређене Багдаду. Није случајно што се током припреме овог чланка сазнало да је ирачко ваздухопловство по први пут у Сирији ударило сунитске џихадисте који су се кретали према ирачкој граници.

Будућност Сирије као јединствене државе је такође више него сумњива. Подела земље на пет или шест или више енклава, укључујући хришћане, друзе, курдске, алавите и суните, с обзиром на развој џихадистичког покрета у овој земљи, није најгори исход за становништво. Иако ће ово вероватно срушити хашемитски режим у суседном Јордану. Међутим, кључни проблем региона је очување јединства Саудијске Арабије, која се може распасти на одвојене области, укључујући и Џафарит (Источна провинција), Зајди (Асир), Исмаили (Наџран), Салафије (Неџд) и умерено сунитско (Тихамах) становништво.

Према мишљењу америчких и европских аналитичара, догађаји у Украјини су показали да одлучујући глас у територијалним споровима не мора нужно припадати западној заједници и тиме отвара Пандорину кутију. Реч је о губитку Запада монопола на одлучивање у оквиру постојећег система провера и равнотеже, који игнорише интересе свих других играча осим Вашингтона и делом Брисела.

Узимајући у обзир растуће противречности између богатих региона ЕУ, тежећи већој независности, систем светског поретка који се развио након распада СМЕА, Варшавског пакта и Совјетског Савеза, може се неповратно променити у блиској будућности. Овде се, наравно, не ради о рестаурацији СССР-а или припајању Корзике, Шкотске, Венета, Фландрије, Каталоније, Баскије и осталих „евродисидента“ Швајцарској или Русији, већ о стварима много фундаменталнијим.

Изгубивши контролу над догађајима на Блиском истоку и у Африци, западна заједница је одједном показала своју неспособност да контролише ситуацију у самој Европи. НАТО не може да се бори против Русије, а руководство алијансе је тога добро свесно. У недостатку директне војне претње, што Руска Федерација није у односу на Запад, људски губици неизбежни у овом сукобу срушиће сваку власт. Санкције против Руске Федерације мало ко плаше у Москви и очигледно неће бити ефикасне. Даљи развој догађаја је непредвидив. Немогуће је признати исправност Русије потписујући њен непрофесионализам. Откуд, у ствари, неадекватност реакције. Оно што се може разумети и саосећати.
Наши канали вести

Претплатите се и будите у току са најновијим вестима и најважнијим догађајима дана.

22 коментар
информације
Поштовани читаоче, да бисте оставили коментаре на публикацију, морате Пријавите се.
  1. +12
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Гледајући ова, да тако кажем, „лице” почињете да схватате разлоге бума абортуса, покрета без деце и брзог раста хетеросексуалних односа у Европи и Америци.
    „Маме, вратите их“ Цопиригхт™
    1. +3
      Мај КСНУМКС КСНУМКС
      Погледајте ова три "хероја", и шта видимо, три идиота, против којих су богаљи Стејт департмента !!!???
      1. +4
        Мај КСНУМКС КСНУМКС
        Цитат: миг31
        Погледајте ова три "хероја", и шта видимо, три идиота, против којих су богаљи Стејт департмента !!!???
    2. +7
      Мај КСНУМКС КСНУМКС
      ово тројство заиста мења свет!
    3. Коментар је уклоњен.
    4. Коментар је уклоњен.
  2. Рубмолот
    +6
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Ко ће зауставити чудовиште??!
    1. +1
      Мај КСНУМКС КСНУМКС
      Ово је реторичко питање.
    2. Кисел
      0
      Мај КСНУМКС КСНУМКС
      Ко ће зауставити чудовиште??!
      Можда ће стати када дође код њега?
  3. +4
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Питам се кога ће Америка пренапети.
    Мислим да смо сведоци АГОНИЈЕ ДУШЕКА.Не знају више куда да журе.
    1. +2
      Мај КСНУМКС КСНУМКС
      Нешто ми говори да се Америса већ пренапрезала
    2. Коментар је уклоњен.
    3. +3
      Мај КСНУМКС КСНУМКС
      Ускоро ће почети да гризу. Морате бити на опрезу.
  4. +3
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Западна цивилизација се стално креће ка свом паду, отуда и распрострањени трзаји. Али ово је почетак предсмртних грчева у историјском смислу. Не ми, него наши унуци, ипак ћемо забити последњи ексер у ковчег западне псеудоцивилизације.
  5. +3
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Неадекватна реакција водећих политичара САД и ЕУ на одржавање референдума на Криму и његово поновно уједињење са Русијом, а потом и на ширење конфронтације између нових власти у Кијеву и њихових противника на истоку Украјине, наводи на сумњу да изостанак реално мислећих лидера у руководству НАТО земаља, што је само по себи опасно

    Ово је, наравно, невероватно... У исто време, оболевају само од грипа, али полуде, само један по један. Мислим да има разумних људи, али они не могу да изнесу своје мишљење због притиска САД. Америци једноставно није страно решавање геополитичких проблема силом (али, по правилу, проки). Дуго времена није било рата у државама, Американци су заборавили колико рат може бити ужасан...
  6. +12
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    свет се брзо мења
    1. +9
      Мај КСНУМКС КСНУМКС
      ...да ћу мрзети Пана Макеревича као последњег друга-варијетета ... и чудити се самом себи - како сам могао да чујем у његовим песмама нешто чега никад није било ...
  7. +7
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    фвандаку ЕН Питам се кога ће Америка пренапети.

    Већ се пренапрегла, на Русију!
    ам / Е / ован на планети Земљи, САМО РУСИЈА може да одоли!
  8. +2
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Онај у центру је ванземаљац или мутант!
  9. +8
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    одсуство реално настројених лидера у руководству НАТО земаља


    Јанкоријанске фигуре својим понашањем сликовито показују своје „разумевање“ стварног света.
    1. +5
      Мај КСНУМКС КСНУМКС
      Цитат: Зевс
      одсуство реално настројених лидера у руководству НАТО земаља


      Јанкоријанске фигуре својим понашањем сликовито показују своје „разумевање“ стварног света.


      Нисам могао одолети копирању и постављању:
  10. +2
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Ох, дозвола би била .. пуцати стоку ..
    1. +1
      Мај КСНУМКС КСНУМКС
      Цитат: Црно-жуто
      Ох, дозвола би била .. пуцати стоку ..


      Они су се размножили, тако да можете и доплатити за њих.
  11. +1
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Да, ако учествујете у игрицама на толико табли, хтели-нећете негде „погрешили”
  12. +4
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Немогуће је признати исправност Русије потписујући њен непрофесионализам
  13. +7
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Ја бих на месту нашег руководства већ ставио С-300 на полице у свим продавницама земаља које нису лојалне САД или имају ренде код себе, уз остале руске производе (поврће, воће, хлеб). У овом комплексу практично нема тајности, али колико је сам производ користан! То потпуно обесхрабрује „опрашиваче демократије“ да своју заразу пренесу где год да лете. Оружје је дефанзивно, међународни уговори се не крше, комарац неће поткопати нос. Али други пут би размислили пре него што би нешто блејали о санкцијама Русији.
  14. +1
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Анализирају се секундарне чињенице.
    Примарна је конфронтација између добра и зла и визија ове конфронтације различитих култура.
    Плус, за систематизацију чињеница.
  15. +1
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    ... Немогуће је признати исправност Русије потписивањем њеног непрофесионализма. Где је, у ствари, неадекватност реакције ...

    Мозак западних лидера почео је да плива сало. Живот је постао превише добар. Смирила. Лењ за размишљање. Блоомед. Али проблеми су остали.....Ако се раница не лечи, пре или касније ће набубрити и отворити се гнојем, болом и крвљу... Оно што повремено примећујемо ту и тамо. Такве фигуре је неопходно возити прљавом метлом. Потребни су нам нови, прогресивни, потенцијално позитивни и свежи мозгови за руководство Запада. Заиста ослобођен старих покварених политичких клишеа.
  16. +5
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Разумети и саосећати? о коме се ради? О људима који не маре ни за шта осим за новчаник?
    Напротив – што гласније да прогласе своју неподобност, о правој глупости. И говорите док народи својих земаља на крају не чују све ово. Јавно лице на столу - иначе неће доћи.
    И тако да су се плашили и да помисле на прљаве трикове за нашу земљу.
  17. +2
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    „Све што је важно за САД и Европску унију у њиховом партнерству са Русијом за сада остаје непромењено.

    Дакле, ово треба да се промени са наше стране. Рогозин у таквим случајевима није стидљив.
  18. +3
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Француски лист Фигаро сматра да се „украјинска криза 2014. већ може сматрати зором нове геополитичке ере за европски континент. Чини се да је ширењу западне демократије на исток дошао крај.” Једном речју, Русија ће се сада ширити. Пре само неколико месеци, велика већина озбиљних политичара у Берлину, Паризу, Лондону и Вашингтону би се насмејала таквој изјави. Кијевски Мајдан је све променио. Као резултат украјинског пуча, Русија је добила шансу да се врати у европску политичку игру, одакле је испала услед распада СССР-а.

    Према Французима, сада стратегија Москве „има коначни циљ претварање Русије у земљу која доминира континентом“. Да би то урадила, мора пре свега да повећа своју демографску тежину. Највероватније ће то питање бити решено у оквиру Евроазијске или Царинске уније. Према речима француских аналитичара, Русија би потенцијално могла да уједини више од 190 милиона људи под окриљем ову организацију.

    Поред самих Руса, они ће обухватити 21,5 милиона становника источних и јужних региона Украјине – иста Новоросија плус Белорусија – 9,5 милиона људи и Казахстан – 16 милиона. Поред тога, наша земља може да рачуна на резултате своје политике на повратку сународника и у области имиграције. Дакле, цифра од 200 милиона изгледа сасвим реално. Јасно је да ће са тако великом популацијом Царинска унија добити велику тежину у Европи, а и широм света. Тако огромно тржиште биће још теже игнорисати или угушити санкцијама.

    Заузврат, Украјина ће ићи супротним путем. Од једне од највећих земаља Европе по броју становника и површини претвориће се у својеврсну Румунију.Само без излаза на море. „Достојан“ резултат непромишљених евроинтеграција и игнорисања Кијева захтева половине становништва земље.
  19. +2
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Русија је већ демонстрирала своју политичку независност, ми бисмо морали да своју економску зависност од „западне цивилизације” сведемо на минимум.
  20. +4
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    И Обама је мислио лаугхинг
  21. +1
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Цитат из Чердака
    Гледајући ова, да тако кажем, „лице” почињете да схватате разлоге бума абортуса, покрета без деце и брзог раста хетеросексуалних односа у Европи и Америци.
    „Маме, вратите их“ Цопиригхт™

    Ниф-Ниф, Наф-Наф и Нуф-Нуф лаугхинг
  22. 0
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Хвала на чланку! веома детаљан
  23. +1
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Надам се... да ће се мало-помало "Цивилизовани свет" навићи на помисао... да се без речи Русије ни један проблем у Свету не може поуздано решити... и ако РУСИЈА каже НЕ. .. онда би САД и њени савезници требало једноставно да се повуку.
  24. 0
    Мај КСНУМКС КСНУМКС
    Оно што је најзанимљивије јесте да САД Европа већ гризу лактове што су подигле такву буру, мало је што не одраста, већ се показује целом свету да је потпуно неспособна у ствари, на њиховој позадини, Русија сада изгледа много привлачније, стварно и ствара проблеме који ће сада доћи широм света!
  25. Коментар је уклоњен.

„Десни сектор“ (забрањен у Русији), „Украјинска побуњеничка армија“ (УПА) (забрањена у Русији), ИСИС (забрањена у Русији), „Џабхат Фатах ал-Шам“ раније „Џабхат ал-Нусра“ (забрањена у Русији) , Талибани (забрањено у Русији), Ал-Каида (забрањено у Русији), Фондација за борбу против корупције (забрањено у Русији), Штаб Наваљног (забрањено у Русији), Фацебоок (забрањено у Русији), Инстаграм (забрањено у Русији), Мета (забрањено у Русији), Мизантропска дивизија (забрањена у Русији), Азов (забрањена у Русији), Муслиманска браћа (забрањена у Русији), Аум Схинрикио (забрањена у Русији), АУЕ (забрањена у Русији), УНА-УНСО (забрањена у Русији) Русија), Меџлис кримскотатарског народа (забрањено у Русији), Легија „Слобода Русије“ (оружана формација, призната као терористичка у Руској Федерацији и забрањена)

„Непрофитне организације, нерегистрована јавна удружења или појединци који обављају функцију страног агента“, као и медији који обављају функцију страног агента: „Медуза“; "Глас Америке"; „Реалности“; "Садашњост"; „Радио Слобода“; Пономарев; Савитскаиа; Маркелов; Камалиагин; Апакхонцхицх; Макаревицх; Дуд; Гордон; Зхданов; Медведев; Федоров; "Сова"; "Савез лекара"; „РКК” „Левада центар”; "Меморијал"; "Глас"; „Личност и право“; "Киша"; "Медиазон"; „Дојче веле”; КМС "Кавкаски чвор"; "Инсајдер"; "Нове новине"