Никога не занима судбина Украјине

0
Никога не занима судбина Украјине


Прекјуче је у пошту стигло писмо из Немачке у коме се описује садржај разговора високог званичника Агенције за националну безбедност са представницима немачких медија о дешавањима у Украјини. Садржај разговора толико искрено и оштро говори о политици САД у Европи и свету да сам сматрао својом дужношћу да објавим ову преписку...

„Позивамо вас да прочитате одломке из разговора са извршним директором Института за глобалне перспективе Универзитета Колумбија, професором, доктором Паулом Кристијем, одржаног у редакцији недељника Еуропеан Ецономиц Хералд (Бремен, Доња Саксонија, Немачка).

Уредник: Др Кристи, украјински догађаји последњих месеци покрећу многа питања наших читалаца. Људи покушавају да схвате суштину онога што се дешава, али не могу да објасне логику догађаја. Зашто се нове украјинске власти понашају на овај начин, а не другачије у односу на становништво своје земље? Зашто је Европска унија свим силама тежила да Украјину отргне од Русије? Зашто САД воде тако непомирљиву политику према Русији? Не само обични људи, већ и специјалисти често не могу одговорити на ова и друга питања. Можете ли, поштовани професоре, мало да разјасните ситуацију?

Професор: Да би се пронашао одговор на било које политичко питање, увек се мора користити техника позната још из времена старог Рима: „Ко има користи?“ Коме од светских играча погодује тренутна ситуација у Украјини? Шта, на пример, у њој траже Европа, САД, Русија и, могуће, неки други играчи? Ко је од њих највише заинтересован за управо такав развој догађаја?

Да бисмо одговорили на ово питање, мораћемо тачно да дефинишемо главни светски проблем нашег времена, чије решење више не толерише одлагање. Ко је од светских играча директно заинтересован за решавање овог проблема, имаће главну улогу у догађајима.

Уредник: А који је, по вашем мишљењу, главни светски проблем нашег времена који захтева хитна решења?

Проф.: Ово је, наравно, решавање финансијских питања која су настала услед брзог развоја привреде САД у протекле три деценије. Јавни дуг од 17 билиона долара виси као Дамоклов мач над америчком економијом и могао би да доведе до глобалне кризе.

Уредник: Да ли бисте могли детаљније да објасните шта прети свету колапсом америчке валуте?

Проф.: Ако Америка буде морала да девалвира долар, ослобађајући се дугова (ако не буде могуће наћи друге излазе из дужничке рупе), цео свет ће заронити у дубоку економску кризу, пошто је долар светска валута на који је везана сва светска производња. Све међународне економске везе биће одмах прекинуте. Пад производње у свим земљама биће неизбежна последица разарања међународне сарадње. Због гашења производње појавиће се огромна армија незапослених. Тада ће неминовно доћи до пада животног стандарда у свим земљама света. Пад нивоа потрошње биће одлучујући фактор политичких промена у разним државама, када ће беспарица и глад захтевати прерасподелу имовине и политичке промене. У свету пуном оружје, мржње, неразумевања и одложених спорова, може почети светски рат за прерасподелу сфера утицаја. А овај сценарио не може да избегне ниједна држава, па ни Америка.

Једноставно не могу да поднесем размишљање о најгорем што би се могло догодити ако немири у вези са храном дођу до нуклеарног или другог оружја за масовно уништење у руке било које групе очајних људи. Ова опција за решавање финансијских проблема је потпуно неприхватљива.

Едит: Разумео. Али онда је хитно потребно пронаћи излаз из ове тешке ситуације - зар једноставно нема алтернативе?

Проф.: Сасвим тачно – и сами сте одговорили на питање шта је главни покретач свих акција Америке последњих година. Схватајући изгледе за уништење људске цивилизације на земљи, кренули смо у тражење мирних излаза из ове ситуације.

Едит: Веома занимљиво! И како су најбољи умови Америке одговорили на ово питање?

Проф.: Предложено је занимљиво решење чију ћу суштину сада покушати да изнесем.

Да би решиле финансијске потешкоће, САД морају да предузму ванредне мере, упоредиве само са глобалном катаклизмом. Проблем је организовати такву катаклизму без разорних последица по саме Сједињене Државе и њихове савезнике. Односно, потребно је играти на такву карту како бисте решили проблем дугова и не организовали светски масакр у коме можете лако да се опечете.

Могућност отплате дугова без значајног пада животног стандарда своје популације изводљива је само на рачун других, колико год то цинично звучало. Неопходно је пронаћи некога уз чију помоћ би Америка могла да реши своје финансијске проблеме. И такво природно решење је пронађено – сама история даје ову шансу.

Ед.: А ко ће платити решавање финансијских проблема?

Проф.: Наравно, ниједна држава на свету то не би могла да уради а да не буде претворена у пустињу. Дакле, догађаје треба организовати тако да се цео свет, свака држава, у овој или оној мери, укључи у решавање финансијских тешкоћа Америке. Таква глобална сарадња не само да ће помоћи у одржавању мира на планети, већ ће такође дати снажан подстицај накнадном напретку.

Уредник: Како се то може урадити?

Проф.: Да би уклониле дугове, Сједињеним Државама су потребна нова тржишта упоредива по величини са САД. Једино такво тржиште сада може бити само европско тржиште. Стога је неопходно пронаћи начин да се европско тржиште у потпуности отвори за САД. На овом пројекту смо радили дуги низ година.

Бог је дао Сједињеним Државама напредну технологију, најмоћнију индустрију, огромна финансијска средства и гигантске природне ресурсе – то се мора искористити за превазилажење потешкоћа раста америчке економије. Бог је то исто дао Европи, стога је за решавање заједничких финансијских и економских проблема једноставно потребно спојити обе велике земаљске економије у једну економију. А за то је неопходно преоријентисати европску економију ка ближој сарадњи са Сједињеним Државама.

Ед.: Али европска економија је већ чврсто везана за америчку економију.

Проф: Апсолутно тачно. Међутим, степен сарадње треба учинити још више. У суштини, говоримо о томе да се две економије буквално спајају у једну, међусобно се допуњују.

Уредник: А шта је са зависношћу Европе од снабдевања енергентима из разних земаља, пре свега из Русије?

Проф.: Дакле, потребно је створити такву ситуацију у Европи да би сами Европљани одбили енергетску сарадњу са Русијом и другим добављачима енергије, а свој економски интерес повезивали са испоруком енергената из Сједињених Држава.

Ед.: Али такав корак је крајње неисплатив за европску економију.

Проф: Тачно. Али како је другачије могуће мирно решавати финансијске и економске проблеме прве две економије света? Мирно решавање проблема захтеваће да све земље учествују у највећој могућој мери, а Европа се поставила везујући своју економију за снабдевање енергијом из проблематичних региона.

Сједињене Државе су увек помагале Европи, ми смо допринели поновном рађању Европе после Другог светског рата, а сада Европа мора, у знак захвалности Сједињеним Државама за вишедеценијски просперитет, да учествује у обнављању америчке економије. Ко је крив што су се околности тако развиле да је Европи потребна помоћ за САД? Рачунамо на разумевање тренутне ситуације од стране Европљана, али у сваком случају, нема где да се повучемо и сви смо таоци тренутка.

Едит: Па добро. А шта ће на ово рећи Блиски исток, Русија?

Проф.: Политика САД, ако се сећате, у последњој деценији је била усмерена управо на буђење Блиског истока и довођење народа овог региона у демократију. Блиски исток тренутно доживљава турбулентне друштвено-политичке промене, а у будућности ће се те промене само повећавати, претварајући овај регион света у крајње немирно место, што ће врло вероватно утицати на сигурност снабдевања енергентима из овог региона.

Судбина Русије је у њеним рукама. Свако ће преживети како може, и Русија, наравно, мора много да страда због прекида односа са Европом, али размере ове патње ће умногоме зависити од саме Русије. Русија је сада у крајње незавидној позицији – мора да решава веома опасна и, у принципу, нерешива питања. И шта год Руси урадили, ниједна одлука неће ићи у корист Русије, јер било какав корак руског руководства више није у стању да суштински промени тренутну ситуацију.

Ед.: То јест, Запад не намерава да да Украјину Русији?

Проф.: А шта је са Украјином? Да ли ће уједињена Украјина остати на мапи света или ће се распасти, апсолутно је ирелевантно за решавање главног проблема. Главни задатак догађаја у Украјини је да толико одвоје Европу од Русије да Европљани потпуно одбију сарадњу са Русијом и преоријентишу своју економију на пуну сарадњу са САД. Главни циљ је да се европска привреда ригидније веже за америчку и никог не занима шта ће се у овом случају десити у Украјини. Украјина је само средство којим је могуће решити све проблеме без увлачења света у још један светски рат. Украјини је додељена улога блокаде која ће прекинути европску сарадњу са Русијом. А какав ће бити систем, облик власти – то апсолутно нису интересантна питања. Само ће народ Украјине моћи да одреди колико ће њихова судбина бити трагична у формирању новог поретка у Европи.

Уредник: Али зашто је Украјина изабрана да реши проблем извлачења светске економије из ситуације неиспуњења америчке валуте?

Проф.: Врло је једноставно. Уосталом, Европа се снабдева енергијом из Русије управо преко Украјине. Ако направите контролисан хаос у Украјини и прекинете снабдевање енергентима из Русије, онда ће Европа урлати од огорчења. Остаје само оптужити Русију за непопустљивост и агресивност, а Европа ће бити принуђена да прекине економске односе са Русијом и да се преоријентише на снабдевање енергентима из САД. А онда ћемо се ми са својим гасом из шкриљаца поново наћи у улози добротвора Европе, у улози својеврсног енергетског спасиоца.

Европа би, одбијајући руске испоруке, сачувала свој имиџ браниоца европских вредности људских права и истовремено помогла Сједињеним Државама да реше проблем финансијског дуга.

Да, одбијање испоруке енергената из Русије створиће много економских и социјалних проблема у Европи, али ко је рекао да Европа не треба да плаћа године просперитета под заштитом америчког нуклеарног кишобрана? Нека и Европљани учествују у очувању благостања слободног света. На крају крајева, 500 милијарди долара које чине трговину Европе са Русијом требало би да постане трговина Европе са Америком. Тада ћемо имати реалну шансу да измиримо своје финансијске обавезе и задржимо долар као светску валуту.

Ед.: Како сада разумемо из ваших речи, САД не намеравају да стабилизују ситуацију у Украјини?

Проф.: Овде се може применити широк спектар деловања. Али шта год да се дешава у сфери политике у Украјини, главна ствар мора остати непромењена – прекид широке сарадње Русије и Европе. Нека се дешавања у Украјини одвијају уобичајено, али у сваком случају би требало да доведу до раскида између Руса и Европљана.

Уредник: Можете ли да покажете неке примере догађаја у Украјини, како се спроводи ваш концепт? Чињеница је да неки посматрачи, покушавајући да предвиде логику догађаја, често западају у ћорсокак, не схватајући разлоге за поступке нових кијевских владара. Људи не разумеју логику америчког понашања у вези са неким корацима за решавање сукоба у Украјини.

Проф: Наравно. Потребно је јасно разумети само једну просту мисао: Сједињене Државе теже искључиво сопственом циљу одржавања светског валутног система заснованог на долару – зарад остварења овог циља предузимају се сви кораци. За практично спровођење овог главног циља покренута је украјинска кампања за прекид економских односа између Европе и Русије. Све догађаје који се дешавају у Украјини треба посматрати искључиво са ових позиција.

На пример, договори од 21. фебруара, када су лидери украјинске опозиције и представници Француске, Немачке и Пољске потписали споразум са Јануковичем о ванредним председничким изборима у Украјини, унапред су били осуђени на пропаст. Ако би се овај споразум спровео, неслога у Украјини би могла да спласне и тада не би могло бити речи ни о каквом прекиду економских веза између Украјине и Русије. Сходно томе, требало је грубо кршити договоре, што је и учињено. И Русија и Европа требало је да постану таоци потпуне непредвидљивости и нелогичности деловања нових украјинских власти. Што више буде неспоразума између Русије и Европе, то ће се пре створити услови за спровођење наших планова за стварање економске баријере у Украјини.

Америци је потребан ред у Украјини који би прекинуо међусобну економску сарадњу Русије и Европе. А америчка политика је да обезбеди да се догађаји одвијају на овај начин. Сада се догађаји у Украјини тек одвијају, и не треба чекати смиривање – немирна Украјина треба да постане непремостива баријера између Русије и Европе.

Схватите једну ствар. Да би прекинули економске везе Европе са Русијом, Европљани морају бити толико уплашени руском претњом да и сами то желе да ураде – потребно је коренито променити европско јавно мњење о сарадњи са Русијом. Неопходно је на сваки могући начин нагласити агресивност и непредвидивост Русије, провоцирати је на ескалацију сукоба у Украјини. Медији морају стално да говоре о растућој напетости у Украјини, о насиљу и зверствима које су починили Руси, да би Европа сазрела до раскида.

Нека Европљани задрхте од могуће руске инвазије – стварајући слику бесцеремоналног Руса, спремног на сваку авантуру, од провокативног прелета америчког разарача до напредовања руске армаде тенкови границама балтичких држава и Украјине, све активности наших медија сада треба да буду посвећене. Начин размишљања европског становништва и, на крају крајева, успех украјинске кампање за Сједињене Државе сада зависе од активности медија.

Изд.: Молим вас, објасните шта ће Америка имати користи од таквог развоја догађаја?

Проф: Са задовољством. У случају постепеног смањења економских односа између Европе и Русије, она ће бити принуђена да своју привреду преоријентише на Сједињене Државе, пошто се сада само америчка економија може поредити са економијом Европе по обиму и квалитету. робе. То ће дати снажан подстицај развоју америчке економије, што ће омогућити да почне ликвидација америчких дугова.

Али најважнија би требало да буде енергетска сарадња Европе и Сједињених Држава. Одбијање Европе од руских и блискоисточних енергената довешће до огромних улагања у америчку производњу гаса из шкриљаца, довешће до стварања моћне инфраструктуре за његову прераду и испоруку у Европу. Европа ће бити заинтересована за што брже стварање такве инфраструктуре, и неће штедети на потрошњи, што ће омогућити САД да брзо отклоне своје финансијске проблеме.

Ед.: А шта ако се Европа не сложи са таквим сценаријем и не жели да прекине односе са Русијом?

Проф.: Ово је просто незамисливо – Европа је политички, војно и економски превише зависна од САД. А поред учешћа у НАТО структури, постоји и морална дужност Европе према Америци, која ју је својевремено спасила од тоталитаризма и обезбедила Европи лагодну егзистенцију.

Али ако то посматрамо чисто хипотетички, онда би то било крајње ирационално од стране Европе – само ће бити горе. То би осудило Америку на неизбежни колапс долара и тада ће светска историја ићи по најнеповољнијем сценарију, као што смо већ поменули. Да, раскид Европе са Русијом није лак корак, али ће одржавање статуса кво резултирати озбиљнијим последицама по Европу и цео свет.

Ед.: Хвала вам, професоре. Можете ли да завршите наш разговор са неколико речи о судбини света у блиској будућности, како ви то замишљате.

Проф: Наравно. Преоријентација Европе ка тесној економској сарадњи са САД требало би на крају да доведе до појаве неког новог јединства, под условним називом, на пример, Северноатлантска организација за сарадњу. Штавише, војна основа таквог удружења, коју представља НАТО, одавно постоји. Таква унија би била логичан наставак интеграционих процеса који се одвијају у савременом свету и омогућила би уједињење свих демократских народа са обе стране Атлантика у јединствену демократску цивилизацију. Друге демократске земље би могле да се придруже овој унији у будућности: Јапан, Аустралија и тако даље.

Зашто скривати чињеницу да би такво удружење било најмоћније у историји човечанства, и да би заувек отклонило опасност од препорода тоталитаризма у свету. Такав савез би допринео стварању таквих прогресивних производних снага, које би биле способне за брзо истраживање свемира и трансформацију земаљске цивилизације у свемирску.

Русија, наравно, неће бити потпуно искључена из светске заједнице, али само ако се не супротстави америчким напорима да превазиђу финансијске проблеме. Русија ће морати да остане сама са својим природним ресурсима ако истраје у настојању да обнови руску хегемонију. Тада ће се у односу на Русију применити политика изолације и подстицања демократских процеса унутар Русије.

Кина може донекле помоћи Русији, али неће хтети превише да појача ту сарадњу због претње да ће изгубити уједињено евро-америчко тржиште. Дакле, Русија мора да бира између свог прогресивног развоја и учешћа у заједничком циљу превазилажења кризе у савременом свету, или да постане маргиналка, осуђена на вечно заостајање, попут шкртог витеза, чувајући своје ионако бескорисно природно богатство.

Ед.: И последње. Реците ми, професоре, шта је изазвало вашу намеру да откријете тајне изворе савремене украјинске кризе? Шта или ко је задужен за вас?

Проф.: Нисам присталица насилних метода решавања сукоба, па бих желео да уложим напоре да се проблеми решавају мирним путем. Да би то урадили, чини ми се да би светски лидери требало да буду јасни о томе шта се дешава у савременом свету. Само пуна отвореност политике може довести до предвидљивих резултата. Желим да светска заједница схвати тешкоће садашњег тренутка и узме све могуће учешће у њиховом решавању.

Осим тога, у Сједињеним Државама и Европи има људи који имају сличне ставове и желе да кроз наш дијалог јавности пренесу своје ставове о мирном решавању проблема и сарадњи.

С друге стране, има много јастребова, и на Западу и на Истоку, који би желели насилно решавање горућих питања. Стога је главни циљ нашег састанка да покажемо да постоји миран пут за превазилажење свих потешкоћа, како би људи схватили да ће мир на планети зависити од њихових напора "...

Не могу детаљно да кажем како ми је тачно снимак овог разговора доспео у руке. Такође не могу са пуном сигурношћу да проценим у којој мери чињенице изнете у разговору одговарају стварности. Међутим, имам пуно поверење у те људе преко којих ми је овај запис достављен.

И узгред, ако пратимо најновије изјаве представника америчких власти, видећемо да емитују у потпуности у складу са материјалом изнетим у преписци из Немачке.

Према Тхе Нев Иорк Тимес-у (19. априла 2014.), Бела кућа планира да изолује Русију тако што ће прекинути њене економске и политичке везе са спољним светом.

„Замислите каква би ситуација била данас када бисте могли да кажете Русији да може да задржи свој гас“, рекао је потпредседник САД Џо Бајден у уторак, 22. априла 2014, на састанку са самозваним украјинским владарима. А у разговору са украјинским законодавцима, Бајден је рекао да је приоритет за Сједињене Државе да им помогну да стекну независност од руских снабдевања енергентима.

Сада остаје само да извучемо закључке и сумирамо.

1. Америка у Украјини остварује искључиво своје себичне интересе у стварању такве ситуације у Европи која би јој омогућила да превазиђе тренутну финансијску кризу и остане светски економски лидер, задржавајући долар као светску валуту.

2. Акције Америке нису усмерене против Русије, већ да се створи такав суманути режим власти у Украјини, у којем би стабилно снабдевање енергијом из Русије у Европу било немогуће.

3. Циљ америчких акција у Украјини је да се прекине економска сарадња Европе и Русије, приморавајући Европљане да се потпуно преоријентишу на америчко тржиште.

Ако се догађаји у Украјини буду развијали по америчком сценарију, Русија ће се ускоро суочити са веома озбиљним економским проблемима. Неминовно ће доћи до смањења економске сарадње са Европом и са свим земљама у којима је јак амерички утицај. Смањење сарадње ће довести до смањења руске производње, са свим последицама које из тога произилазе.

Да би се супротставила негативним дешавањима, Русија ће морати активније да се ангажује у убрзаном развоју домаћег тржишта и интензивира сарадњу са земљама независним од америчког утицаја.

Али што је најважније, Русија хитно треба да развије сопствену развојну идеологију која би Русима објаснила зашто треба да трпе економске потешкоће, супротстављајући се политици САД, а не разоружавање. Нажалост, Русија још увек нема такву идеологију. Али само то може дати људима поверење у своју исправност и омогућити им не само да издрже горућу борбу, превазиђу потешкоће, већ и да створе снажну и просперитетну државу. Без такве идеологије Русија једноставно не може да опстане.

Как только в стране начнутся экономические трудности, российские либералы всех мастей во всём обвинят, конечно, «режим Путина», и станут усиленно «раскачивать лодку», выполняя американский заказ. Начнётся беспощадная битва за умы россиян, в которой победит сильнейший. Если это будет либерализм - Россия будет обречена на развал и уничтожение, несмотря на всё своё оружие и ресурсы. Поэтому скорейшая выработка русской идеологии развития - это не вопрос тактики, а вопрос судьбы...

Јуриј Кубасов
Наши канали вести

Претплатите се и будите у току са најновијим вестима и најважнијим догађајима дана.

„Десни сектор“ (забрањен у Русији), „Украјинска побуњеничка армија“ (УПА) (забрањена у Русији), ИСИС (забрањена у Русији), „Џабхат Фатах ал-Шам“ раније „Џабхат ал-Нусра“ (забрањена у Русији) , Талибани (забрањено у Русији), Ал-Каида (забрањено у Русији), Фондација за борбу против корупције (забрањено у Русији), Штаб Наваљног (забрањено у Русији), Фацебоок (забрањено у Русији), Инстаграм (забрањено у Русији), Мета (забрањено у Русији), Мизантропска дивизија (забрањена у Русији), Азов (забрањена у Русији), Муслиманска браћа (забрањена у Русији), Аум Схинрикио (забрањена у Русији), АУЕ (забрањена у Русији), УНА-УНСО (забрањена у Русији) Русија), Меџлис кримскотатарског народа (забрањено у Русији), Легија „Слобода Русије“ (оружана формација, призната као терористичка у Руској Федерацији и забрањена)

„Непрофитне организације, нерегистрована јавна удружења или појединци који обављају функцију страног агента“, као и медији који обављају функцију страног агента: „Медуза“; "Глас Америке"; „Реалности“; "Садашњост"; „Радио Слобода“; Пономарев; Савитскаиа; Маркелов; Камалиагин; Апакхонцхицх; Макаревицх; Дуд; Гордон; Зхданов; Медведев; Федоров; "Сова"; "Савез лекара"; „РКК” „Левада центар”; "Меморијал"; "Глас"; „Личност и право“; "Киша"; "Медиазон"; „Дојче веле”; КМС "Кавкаски чвор"; "Инсајдер"; "Нове новине"