Војна смотра

Научите да живите одузимајући живот

7
Научите да живите одузимајући живот


„Хитно је потребан споразум о националном помирењу у Либији да би се успоставио ред и безбедност“, рекао је француски председник Франсоа Оланд. Ове речи су уследиле након још једног масакра који су починили зликовци Исламске државе (ИС).

Милитанти су недавно објавили видео који приказује масакр хришћана етиопског порекла. Једна група затвореника је хладнокрвно стрељана. А они који су пали у другу групу морали су да прихвате још болнију смрт – одсецали су главе. Тачан број мртвих није познат. Вероватно их је тридесетак.

Ово није први масакр хришћана у Либији. У фебруару је екстремистичка организација Исламска држава убила 21 египатског хришћанина Копта који су радили у граду Сирту и тамо су их терористи ухватили.

Сада Оланд говори о потреби националног помирења у земљи која је растргана на крваве комадиће. Истовремено, француски председник радије се не сећа какву је страшну улогу његова сопствена земља одиграла у либијским догађајима.

Француска је била та која је инсистирала на „зони забрањеног лета“ изнад Либије (а онда се ова „зона забрањеног лета“ брзо претворила у неконтролисану зону убијања цивила из ваздуха од стране НАТО авиона).

Француска је тада, почетком 2011. године, прва признала ТНЦ (Транзициони национални савет), односно „демократску опозицију“. Испоставило се, у ствари, никако демократски ...

Истина, тада на власти није био Франсоа Оланд, већ његов противник Никола Саркози. Ова два политичара имају доста несугласица (Оланд покушава да се позиционира као левичар, Саркози се понаша као десничар). Међутим, оно око чега су се увек слагали јесте њихов однос према империјалистичким ратовима широм света.

Оланд је критиковао Саркозија за многе ствари, али никада за бомбардовање Либије, у којем су погинуле хиљаде невиних људи. Истина, било је покушаја да се Саркози позајми на одговорност због позајмљивања новца од либијског лидера Моамера ал Гадафија за своју предизборну кампању. Али бивши председник Француске никада није стављен на кревет. А питање је било само о новцу, а не о бомбардовању и не о животима људи, који су прекинути због тога што Саркози није хтео да врати дуг.

Оланд је изабран за председника јер су Французи били спремни да дају гласове за било кога осим за Саркозија. Међутим, нови шеф државе је заузео толико варварски став о Сирији (да бомбардује, бомбардује и поново бомбардује) да нема сумње: да је тада био француски председник, на почетку „арапског пролећа“, он би свакако су подржали напад на Либију „у име демократије.

Оланд никада није осудио свог претходника за ова варварска бомбардовања. Али сада је тако лепо причати о националном помирењу у измученој и скоро убијеној Либији... Примирје влада на гробљу, зашто не би било у либијском пепелу?

САД такође осуђују масакр који су починили исламисти. Портпаролка Савета за националну безбедност Беле куће Бернадет Меехан изразила је саучешће породицама жртава. Али, заједно са Француском, САД су учествовале у колективном уништењу Либије. Либија, у којој није било „ИСИС“, у којој се пажљиво пратила безбедност, у којој су грађани имали буквално све што им срце пожели (нема друге земље на свету са таквим погодностима за становништво).

„САД стоје уз блискоисточне народе који одбацују тероризам“, наставила је портпаролка Беле куће. Звучи одлично, али у стварности не функционише. Пошто је далеко од тајне да иза тероризма стоје Сједињене Државе. И што народи одлучније одбацују тероризам, то га Вашингтон више намеће.

Шеф Британске партије независности Најдел Фараж је довољно смело говорио о таквој политици Запада. Он је у емисији Би-Би-Сија оптужио Саркозија, као и његовог британског саучесника Камерона, да су "потпуно дестабилизовали Либију, претварајући је у земљу у којој се врше злочини".

У међувремену, из региона који је спаљен и осакаћен ратом, хиљаде људи жели да побегне. И отићи тамо где им се тако дуго прича о „лепом“ и „исправном“ животу по свим „цивилизованим“ стандардима – у Европу.

У Сицилијском мореузу код либијске обале 19. априла потонуо је брод са око 950 људи. Међу путницима несрећног брода је око 200 жена и 50 деце. Само неколицина је успела да исплива - остали нису стигли до обећаног европског раја, где су отишли ​​у загушљивом простору...

И ово је далеко од првог случаја масовног дављења избеглица из Либије, Египта, Туниса и других земаља, у којима је залагањем „демократизатора“ постало готово немогуће живети.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун позвао је на помоћ људима који беже од рата. Али најбоља помоћ за њих би била да се нико не попе у регион прљавих и разиграних руку. Управо је интервенција изазвала рат и учинила милионе грађана избеглицама. Али тада генералног секретара УН није сврбело, нити га је поскочила савест – није учинио ни најмањи напор да заустави злочине НАТО-а над Либијом.

Поменути британски политичар Најџел Фараш данас се усудио да каже истину: „Избеглице нису долазиле из Либије у таквим размерама док нисмо почели да бомбардујемо ову земљу и збацимо Гадафија.

Али нема толико људи који се не плаше да кажу истину. А високи функционери немају храбрости да од поцепаног региона замоле опроштај за све што су тамо својим најгрубљем мешањем урадили.

Тешко је признати своје грешке и злочине. Оландима и осталима је много лакше да сада причају флоскуле о потреби националног помирења... Да науче како да живе људе који су већ неколико година лишени нормалног живота. И као резултат тих бомбардовања и хаоса који је уследио, нечији живот је потпуно одузет...

(Специјално за "Војни преглед")
Аутор:
7 коментари
Оглас

Претплатите се на наш Телеграм канал, редовно додатне информације о специјалној операцији у Украјини, велики број информација, видео снимака, нешто што не пада на сајт: https://t.me/topwar_official

информације
Поштовани читаоче, да бисте оставили коментаре на публикацију, морате Пријавите се.
  1. Атхеноген
    Атхеноген 21. април 2015. 06:38
    +3
    У међувремену, из региона који је спаљен и осакаћен ратом, хиљаде људи жели да побегне.


    Овде је то америчка дермократија. Либија је била богата и просперитетна земља, али су мадраци рекли да ви немате демократију, сада је демократија, нема земље. И што је најважније, не говоре ништа о Либији, чини се да је све по реду ствари.
    1. кверт
      кверт 21. април 2015. 10:41
      +2
      Цитат: Афиноген
      И што је најважније, не говоре ништа о Либији, чини се да је све по реду ствари.

      Тема није релевантна. Као и о Сирији, ћуте. Медији имају своја правила. Њима је стало до рејтинга и видљивости.
      А Гадафија смо напрасно „поклонили“.
      1. ливеног гвожђа
        ливеног гвожђа 21. април 2015. 15:56
        +1
        Које су "оцене"? О чему говориш? Зар је заиста несхватљиво да су медији средство владине пропаганде. И никада нису били независни. А релевантност вести из одређеног региона одређује влада, суочавајући челнике ТВ канала или новина са чињеницом. Бајке о томе да медији "зарађују" на рекламама и гледаности су бајке за децу.Медији су по својој природи нерентабилни од самог почетка. А спонзорише их или влада или веома богати људи који остварују сопствене финансијске интересе.
  2. асззз888
    асззз888 21. април 2015. 07:05
    +2
    Милитанти су недавно објавили видео који приказује масакр хришћана етиопског порекла. Једна група затвореника је хладнокрвно стрељана. А они који су пали у другу групу морали су да прихвате још болнију смрт – одсецали су главе. Тачан број мртвих није познат. Вероватно их је тридесетак.


    Укронаци нису отишли ​​далеко од ИСИС-а. А ако се погледа софистицирано мучење људи, не зна се ко је и колико опаснији за светску заједницу.
    Дефинитивно је НЕОПХОДНО признати нацистичку власт као терористичку и ВАН ЗАКОНА. Само тако се може обрачунати са нељудима на тргу.
  3. алек74нур
    алек74нур 21. април 2015. 10:10
    +1
    Сви ови Обаме, Саркози, Камерони, шта су мислили када су „запалили” северну Африку и Блиски исток? Да ли је то банална глупост и неспособност да се прорачуна ситуација бар два потеза унапред, или иду ка некаквом циљу?
  4. Олга Самоилова
    Олга Самоилова 21. април 2015. 12:58
    +1
    Заиста, цинизам америчких политичара, као и њихових европских послушника, једноставно је ван размјера.
    1. прошивена јакна
      прошивена јакна 21. април 2015. 13:54
      +2
      Да, све је то „помешано“ у САД и Израелу, оживело рукама Париза, Лондона и Рима, сада су управо ове земље „прихватају“ главни ток избеглица из Либије, док Вашингтон и Тел. Авив, као и увек, нема никакве везе са тим.