Војна смотра

План "Ц". Ненамерне последице

25
„Непредвиђене” последице”, назвао је председник Обама развој догађаја у Ираку након повлачења америчких трупа, што је довело до појаве терористичке ИСИС на значајном делу њене територије. Ситуација у Украјини за САД је скоро одмах почела да се развија са непредвиђеним последицама, или према плану Ц.

План "Ц". Ненамерне последице


Првобитни план А Вашингтона у Украјини проистекао је из болне реакције Москве на бандеров пуч у Кијеву, уз репресију против руског говорног дела становништва, и на основу тога изазивање руско-украјинског рата у којем би Запад помогао Бандериновом режиму у други ешалон, изолујући Русију у свету као агресора. До сада то пропагирају Збигњев Бжежински и Џорџ Сорош, не остављајући сан о постављању „украјинског Авганистана” за Русију у Европи, и захтевајући да се Бандера снабде модерним америчким оружје.

Као одговор на државни удар у Кијеву 22. фебруара 2014, Москва је најавила могућност слања трупа у Украјину ради заштите цивилног становништва и то је било у складу са планом Вашингтона. Стога он није симетрично реаговао на изјаву Москве, а Кијев се није обратио Вашингтону за војну помоћ. Захваљујући овоме, и гласно звученој изјави Москве „о увођењу трупа“, почело је „руско пролеће“ у југоисточним проруским регионима Украјине. То је кулминирало референдумом на Криму о поновном уједињењу са Русијом, и референдумом у Донбасу о стварању „народних република“.

Међутим, након повратка Крима Русији, првобитна стратегија Русије је скраћена. Упркос Одеском Хатињу, погромима и зверствима Бандере на целом истоку Украјине, није било уласка трупа у Донбас, који се борио против нацистичких батаљона. Председник Путин је дао изјаву да неће дозволити да Донбас буде уништен, већ тако што ће му помоћи. Указ о могућности слања трупа у Украјину је укинут, руске трупе су повучене са границе. Тако су почеле „непредвиђене последице“ по Вашингтон у Украјини.

Улазак руских трупа у Донбас је одмах довео до сценарија Бжежинског, можда је то и изазвало, после „Крима“, отказивање првобитне стратегије Москве. Она је постала вести за Вашингтон (план А је осујећен), и вероватно га је неко време збунио. Западни аналитичари су се надметали да је Москва покренула рат „новог типа“, који је касније назван „хибридним ратом“. Иако су неки политиколози (немачки) приметили да се Москва окренула само западној стратегији „невидљивог рата“, коју је Запад користио у многим својим сукобима, укључујући Југославију и Сирију, ослањајући се на локалне антивладине снаге.

Заиста, Москва је искористила западно искуство да заштити Донбас. У сваком случају, она је на оптужбе за мешање у послове Украјине реаговала на исти начин као што су САД реаговале на оптужбе за мешање у послове Југославије и Сирије. Таква индиректна подршка Донбасу је и даље успешна: омогућава вам да помогнете Донбасу и да задржите економски удар Запада од пропаганде и санкција.

Стратегија Вашингтона данас и даље полази од првобитног плана „А“: да изврши притисак на Русију колико год је то могуће, где је то могуће, чак и уз економску штету Европи, подизањем степена напетости у Украјини и другим границама Русије (антируски хистерија у Пољској и балтичким државама, шпијунске подводне страсти у Шведској). Иако се лако прорачунава и омогућава Москви да изводи асиметричне контранападе (контакти са Турском, Египтом, Аргентином, Ираном), ослањајући се на стратешку сарадњу са земљама БРИКС и ШОС.

Руска стратегија је претрпела низ обрта који су сваки пут представљали Вашингтон пред непредвиђене проблеме. Први заокрет Русије било је одбијање „трупа које шаље“, које је после августовског пораза бандеровских трупа у котловима код Доњецка и Луганска довело до „Минска-1“. Први „Минск“ је био иницијатива председника Путина, на њу су одговорили Берлин и Париз, а након тога је Кијев пристао. „Минск“ није био део планова Вашингтона, али је кијевској хунти био потребан одушка после пораза у Донбасу, а Обама је био принуђен да поздрави процес из Минска под гаранцијом својих европских савезника.

Пошто је Минск-1 иницирала Москва, то је био и политички уступак Москве, а можда и срачунато „намерно жртвовање“, као у шаху. Она се ослањала на Порошенков „мировни план“, а њен текст је садржао страшне одредбе за Новоросијске републике (на пример, о украјинској контроли границе), како је истакао политиколог Сергеј Марков. Међутим, Кијев није наставио да спроводи споразуме Минск-1: након што су завршили прегруписавање трупа, по Порошенковом званичном наређењу, Бандерове трупе су започеле јануарску офанзиву на Донбас 2015. Вашингтон је, очигледно, прогурао свој главни план „А“: или да разбије Донбас, или да постигне улазак руских трупа у Донбас.

Од почетка 2015. Русија је повукла следећи потез у својој „украјинској партији“: поново је прешла на чврсту политику, окончавши период после кримског стратешког повлачења. Може се претпоставити да су 2014. године „затворене“ неке слабе тачке у економији, војно-индустријском комплексу, општој одбрани земље, уклоњена је оштрина санкционог удара Запада и постало је могуће да Русија одупрети се Западу одлучније.

Видљива манифестација новог тврдог курса Москве било је пркосно одбијање Путина и Медведева од позива да присуствују Форуму у Давосу, где су их упорно позивали на преговоре са Порошенком и Европом, а потом и од позива да присуствују Минхенској безбедносној конференцији (Лавров отишао, по службеној дужности). Москва презриво ћути о свим предлозима Запада након прекида Минска-1 од стране Вашингтона и Кијева. Путин даје важну изјаву о „НАТО контингенту“ у Украјини...

На таквој политичкој позадини, офанзива Бандере у Донбасу једноставно се завршава катастрофом за Кијев: шок група која је напала Дебаљцево пада у „котлић“. Упркос свим напорима Запада да сачува стару линију фронта, Дебаљцевски пораз Бандере је завршен, Москва није одустала од ослобођеног мостобрана, а у Минску-2 су Меркелова и Оланд морали да признају нови статус кво у Донбасу. Дебаљцево није само услов одрживости, „повезаности” економије Донбаса, већ и први моћни контранапад НАФ и Москве, прва „црвена линија” је повучена за Кијев и Запад.

Дебаљцевски пораз Бандере, а не присуство Путина у Минхену, изазвао је панику у Европи. Канцеларка Меркел и председник Оланд, игноришући атлантску дисциплину, крећу на своје чувено хитно путовање у Москву на преговоре са председником Путином како би спречили „рат у Европи“, што је Оланд тада пустио да измаче новинарима. Исход хитних московских преговора био је Минск-2, већ на иницијативу Европе, али са политичким тачкама које је јасно диктирала Москва, чија примена де факто води спровођењу руске политике конфедерализације Украјине, коју је Москва тражила. од самог почетка.

Одржавање Минска-2 од стране Берлина, Париза и Москве, супротно мишљењу Вашингтона, створило је прву пукотину у атлантском јединству Запада, шта год о томе причали. После оваквог „трика“ „старе Европе“, Вашингтон ће ипак посумњати да је кренуо у некакву игру са Москвом: једном је Вашингтон „испред чињенице“ ставио – ставиће поново.

Заиста, „стара Европа“ жели да „замрзне“ украјински сукоб како би одржала залихе енергије из Русије: то је за њу критично (1/3 енергетског биланса Европе) и заправо прогурава резервни план „Б“ очување сукоба.
А Вашингтон жели да настави план А, наставља да емитује о руским трупама у Донбасу, иако то постаје као празан вучји урлик: Берлин и Париз већ јавно наводе да америчке обавештајне службе све намерно обмањују, нема чињеница о предстојећој „руској инвазији“ ” бр.

Све одложене испоруке оружја председника Обаме режиму Бандере, најновија Порошенкова изјава да ће Кијев моћи да се обезбеди оружјем, сугерише да је Обама учинио уступке својим европским савезницима, макар формално. Односно, план „А“ „украјинског Авганистана“ је практично осујећен, а сада Европа покушава да спроведе резервни план „Б“ „замрзавања“ режима Бандере.

Опасност овог плана се види у томе што сви „замрзнути“ планови „Б“, по америчким сценаријима, увек клизе на план „Ц“, што има непредвиђене последице. У Ираку је такве последице, након дестабилизације режима које су Американци оставили у Багдаду, био ИСИС. Дестабилизација „замрзнуте“ бандеровске хунте (као резултат Трећег Мајдана или нове револуције правде) може довести до сличних последица, односно до појаве чисте терористичке „бандеровске државе“, која шаље клетве и на Запад. и Вашингтон због издаје њихових нада у „европски живот“. Уосталом, друштвено-економска криза у Бандеровој крајини се заоштрава.

… Имајући у виду све наведено, после обележавања 9. маја 70. годишњице победе над нац-фашизмом од стране Русије, можемо очекивати нови, трећи заокрет у њеној политици у Украјини. Москва, наравно, чини све што је могуће да достојанствено – и то мирно! – да прославе своју Велику победу, да одају почаст подвигу отаца, али тада ће руке бити одвезане...

Заокрет се може направити не само у односу на бандеровску Украјину, већ и уопште према Западу, као оном који је створио „евро-придружени“ бандерофашизам, или његов део. Прећи ће неки нови рубикон: можда ће Москва одлучно захтевати поштовање људских права у југоисточним регионима Украјине, пошто Кијев не жели да са њима успоставља дијалог у складу са споразумима из Минска.

Кијев очигледно ремети политички део Минска-2, овим „Кијев одсече Донбас од себе“, како је Путин рекао на последњој „правој линији“. Можда ће Москва предузети важне кораке да призна Новоросијске републике. Време је…
Аутор:
25 коментари
Оглас

Претплатите се на наш Телеграм канал, редовно додатне информације о специјалној операцији у Украјини, велики број информација, видео снимака, нешто што не пада на сајт: https://t.me/topwar_official

информације
Поштовани читаоче, да бисте оставили коментаре на публикацију, морате Пријавите се.
  1. ротмистр60
    ротмистр60 27. април 2015. 06:11
    +8
    Можда ће Москва предузети важне кораке да призна Новоросијске републике. Време је…

    Све иде ка томе да се то може догодити. Али тада ће Москва морати да пружи директну војну помоћ признатим републикама, а то ће ићи на руку Американцима. Дакле, то је мач са две оштрице. Време ће показати какве смо стратешке планове развили.
    1. Волгарр
      Волгарр 27. април 2015. 09:00
      +12
      А ипак је време да покажемо очњаке Западу! Јасно дајте до знања да ћемо бранити своје интересе без обзира на све! А санкције су заиста на дуже време, тачније, док се САД не распадну. Научите да живите у новом свету где постоје санкције и осећај независности од ових наказа!
    2. Коментар је уклоњен.
    3. Виктор Каменев
      27. април 2015. 09:37
      +4
      Препознавање може бити другачије, претпостављам. Али... ако Кијев одсече Донбас, Русија, по истој основи, може све више да га призна. Економија Донбаса се другачије не може подићи. А снабдевање оружјем је војно питање, ако затреба, мораће и даље да се снабдева.
    4. беефрост
      беефрост 27. април 2015. 12:17
      0
      Зашто треба пружати војну помоћ? Они могу да делују на исти начин као и сада – хуманитарну помоћ, добро, само што ће обезбедити несмртоносно оружје.... Али у ствари, званично не можете ништа да обезбедите, свеједно, наши брзо уђу тамо, дају топлоту и оду.
      1. рангер
        рангер 27. април 2015. 15:57
        +7
        Цитат из Беефрост-а
        , свеједно, наши брзо уђу тамо, дају топлоту и оду.


        Само се зечеви брзо јебу.. А професионалац пре уласка треба да размисли како да изађе.Поготово ако си одговоран за подређене.
        .
        Био би бар једном на сахрани мајки, исправили би ти мозак.

        И тако, ако се нисте борили, домовина вас чека на регрутној станици.
        Кажем ово са разлогом, нисам гледао рат у биоскопу, како сте зезнули компјутерске команданте..
        Извините, али само је прекипело, да бар једног од ових стратега гурнете њушком у ров, где је експлодирала мина од 82 мм - какав призор није за слабе срца..
    5. корисник
      корисник 27. април 2015. 13:23
      +3
      Али тада ће Москва морати да пружи директну војну помоћ признатим републикама, а то ће ићи на руку Американцима.


      Али то се може урадити и преко Абхазије и Северне Осетије, тј. без директног учешћа.
  2. НЕКСУС
    НЕКСУС 27. април 2015. 06:18
    +8
    једно се већ може са потпуном сигурношћу рећи САД нису успеле да увуку Русију у овај сукоб и наметну своја правила игре.као што санкције нису донеле жељени ефекат.илузије о њиховој посебности.
  3. казахстански
    казахстански 27. април 2015. 06:19
    -6
    Првобитни план А Вашингтона у Украјини проистекао је из болне реакције Москве на бандеров пуч у Кијеву, уз репресију против руског говорног дела становништва, и на основу тога изазивање руско-украјинског рата у којем би Запад помогао Бандериновом режиму у други ешалон, изолујући Русију у свету као агресора.
    Зашто нема изолације?
  4. самарин1969
    самарин1969 27. април 2015. 06:56
    +4
    „Заокрет се може направити не само у односу на Бандерову Украјину, већ и на Запад уопште...“ – Волео бих, али тешко да ће се то догодити: ... правила пословања у Москви.
  5. Исти ЛИОКХА
    Исти ЛИОКХА 27. април 2015. 06:58
    +2
    „Непредвиђене” последице”, назвао је председник Обама развој догађаја у Ираку након повлачења америчких трупа, што је довело до појаве терористичке државе ИСИС на великом делу њене територије.


    осмех Како се каже, све је у БОЖИМ рукама.

    Једно је када се планира демократизација целе планете бункер бомбама.... сасвим је друга ствар када се после њихове употребе демократизација замењује хехе исламизацијом уз помоћ бодежа и калаша.
    1. цереи51046
      цереи51046 27. април 2015. 07:04
      +1
      Постоје кумулативне гранате за бодеж и калаш, муџахедини их се још боје.
    2. цереи51046
      цереи51046 27. април 2015. 07:04
      0
      Постоје кумулативне гранате за бодеж и калаш, муџахедини их се још боје.
  6. цереи51046
    цереи51046 27. април 2015. 07:00
    +6
    Када дођу до плана "ја" - пробудите се. Сједињене Државе су каменоване и своје халуцинације одају као стварност, а њихови планови су луди.
  7. алицанте11
    алицанте11 27. април 2015. 07:07
    +4
    Не могу се сложити са аутором око иницијативе зимске офанзиве.
    Генерално, зимско погоршање „АТО“ веома личи не на иницијативу копра, већ на нашу, домаћу. Доста сам пажљиво пратио дешавања и нисам видео успехе копра од самог почетка борби. У ДАП-у су „киборзи” имали једноставан неуспех. Други активни фронт у почетној фази непријатељстава био је Бакхмутка. Па ни ту копар није постигао ништа. Мада, да је то био припремљен ударац, онда је, чак и у густој и тврдоглавој одбрани, требало да прогризу бар неку дистанцу. Али – не, напротив, промоција је забележена у БЦХ. Штавише, све је било веома слично развоју операција око „нумерисане б/о” на Бахмутки, које су спроведене и пре активирања б/д.
    Дакле, највероватније је то била наша офанзива, као одговор на гранатирање Доњецка и Горловке? Да, али НАФ је очигледно имао иницијативу. Али офанзива је била ограниченог обима. Јер БЦХ још није имао времена да координира нове везе. Као резултат, и губици и бацање од Бахмутке до Попасне - Дебаљцево, и заустављена офанзива на Пески-Авдејевку. Међутим, шта је био разлог за ову неприпремљену офанзиву са ограниченим циљевима? Највероватније је мостобран Дебаљцево био веома укусан залогај. На крају крајева, тамо су стајале најспремније трупе копра. Најбоље опремљен апаратима. Аналог оних БТГ-а који су поцепали одбрану милиција у августу прошле године. И требало их је предухитрити у штрајку. Добро је што су успели, сада хунта код Широкина и Доњецка покушава још једном да увуче НАФ у неспремну офанзиву. Оружане снаге Украјине, по свему судећи, више не могу да нападају и веома се плаше тренутка када ће Морнаричке снаге бити потпуно припремљене.
    1. ЕГОРкка
      ЕГОРкка 27. април 2015. 07:21
      0
      Стратегија је само Дилл. О Дебаљцеву се прича од прошлог лета, па шта? Главна компонента политике Кијева је рат. И главне вештине Кијева-интриге! Отуда сви помаци и навлаке.„Спуштање“ привреде на стабилно дно је илузија ПСШ, јер Рушевина нема дно....
      1. алицанте11
        алицанте11 27. април 2015. 09:11
        0
        Опростите, али ЗАШТО се онда „офанзива“ копера одвијала не са Дебаљцевске ивице, где су биле информационо и логички најспремније јединице, већ у ДАП-у и на Бахмутки? А Дебаљцевска група је седела у котлу док се није залупио. Једини пут су се љуљали, и то не на југ, већ на исток - до Алчевска, када је на Бахмутки постало веома вруће.
    2. Виктор Каменев
      27. април 2015. 09:45
      +1
      У ствари, постојала је званична наредба од Порошенка. Што се тиче уметности. провокације о одговорима на њих, било би чудно да није било узвратних контранапада. Стојите под ватром?

      Артиљеријско бомбардовање обично претходи офанзиви, односно већ се може сматрати почетком офанзиве. Дакле, иницијатива зимске офанзиве припада Бандери. Али НАФ није дозволио развој офанзиве и сам се претворио у контранапад.
      1. алицанте11
        алицанте11 27. април 2015. 14:16
        0
        Што се тиче уметности. провокације о одговорима на њих, било би чудно да није било узвратних контранапада. Стојите под ватром?


        Па, сада, у ствари, јесу.
  8. Фантазер911
    Фантазер911 27. април 2015. 07:19
    +1
    Зашто део домбаса. ако је боље да се потпуно ослободимо проамеричког сателитизма и потпуно ослободимо Украјину агресивног режима Америке и њихових пиона, отерамо их у врат и даље не само са наших историјских земаља него и што даље, нека се сама Европа држи своје сателите код куће и онда сазнати са њима односе.
  9. курск87
    курск87 27. април 2015. 08:02
    +3
    Американци неће одустати од покушаја да увуку Русију и Европу у оружани сукоб. Циљ САД је да ослабе обе стране. Само ће америчка економија имати користи од ове конфронтације. Циљ Сједињених Држава је био и остаје да наметну целом свету свој концепт развоја који води Вашингтон, чиме цео свет ради за државе
  10. КОНТРОЛА
    КОНТРОЛА 27. април 2015. 08:44
    0
    слаб чланак...
    Уопште се не воде рачуна о интересима бизниса – и руског и украјинског, који тамо, заправо, влада! Коломојски се надимао, створио личну "војску" ... и шта? Бења, где радиш новац? Ускоро ће његови лични батаљони погинути од недостатка средстава и распасти се у мале банде које само лењи неће разбити! И то ће изгледати – и бити представљено у пропаганди (на обе стране – НАФ и АПУ) – као борба против фашиста који су издали ствар великог Бандере (АПУ), или само фашиста (ВСН)... што се, уопште, и дешава!
    Руски бизнис је богато заступљен у Украјини, а украјински бизнис у Русији није сиромашнији...и благо речено је непромишљено поништавати њихове интересе! политика је политика, али - како се каже: главно је здравље, а новац - ... најважније!!!
    1. Виктор Каменев
      27. април 2015. 09:55
      +1
      Кад је почео рат, бизнис утихне, потчини се геополитици. Или посао који је у рату. Ни украјински ни руски нису укључени у ову категорију, па чак ни европски.
      Вероватно америчке ТНК могу да утичу, или једноставно могу да следе геополитичке циљеве, амбиције су понекад веће од новца.
  11. Олга Самоилова
    Олга Самоилова 27. април 2015. 09:35
    0
    Веома је добро што је Москва усвојила западна искуства.То је кључ.Пошто САД обично поступају по свом омиљеном сценарију који развијају дуги низ година.За други сценарио САД сада једноставно немају снага, нема новца, нема времена;)
  12. лоалн
    лоалн 27. април 2015. 09:43
    0
    Стандардно оживљавање са расцветаним зобом. Тако глатки покушај да се споји не жељено са стварним, већ стварно са наводно некада жељеним.
    Једина вредна порука је жеља да се делује после 9. маја. Не некако, већ само да делује. Филтрирањем „савезника“ од присталица. И, коначно схвативши да СССР није имао „савезнике“ у Другом светском рату, нашли су се сапутници који би, да су у прилици, прогутали своје „партнере“. Не треба у лепи пакет умотавати животињску мржњу не према рускости, већ према манифестацији неспремности да се интегрише у већ створени економски ропски систем.
    1. Виктор Каменев
      27. април 2015. 10:00
      0
      Има ли заиста шта да се каже? Уосталом, у тексту нема ништа...
  13. Коментар је уклоњен.
  14. Борментал
    Борментал 27. април 2015. 10:51
    0
    Упс. Кратко и јасно.
  15. Коментар је уклоњен.
  16. затвореник
    затвореник 27. април 2015. 11:17
    0
    Пинтоси су глупи. Ни раније није било неке посебне суптилности у њиховим политичким играма, али је бар било неког ефекта. Али изгледа да противници уче да примају ударац, развијају се, а ово је време. Одлучили су да су најбољи и смирили се. Тако да се можете смирити.
  17. спајалица
    спајалица 27. април 2015. 12:08
    0
    „..и потражња за снабдевањем Бандере савременим америчким оружјем“

    Реч "бандера" мора бити написана малим словом. Боље је то уопште не писати.
  18. фомкин
    фомкин 27. април 2015. 12:08
    0
    До сада, видим континуиране уступке и непредвиђене околности, вероватно ћемо опет поступити по плану „Г“. Или ће, у крајњем случају, опет спустити цене гаса. Поросенку је потребан новац и за рат са Новоросијом.
  19. силвер_роман
    силвер_роман 27. април 2015. 14:44
    0
    Можда ће Москва предузети важне кораке да призна Новоросијске републике. Време је…

    Постоји једно АЛИ. Ако ове републике буду признате као независне, онда их више неће бити могуће обновити на рачун независности. Сав терет ће пасти на Русију, а нама сада није лако, с обзиром на проблеме у економији (нафта, санкције, Централна банка са сопственим стопама и одливом капитала, итд.), обнављање Крима, такође на нос Светског првенства у 18. године. Углавном, доста свега.Већ су пресекли свемирски програм, секу чак и одбрамбену индустрију. А Донбас је око 10 милиона људи са огромним проблемима у свим секторима. Наравно, не кажем да их препустите на милост и немилост, али морате компетентно користити расположиве снаге, јер. Непријатељи Русије су већ више пута користили ове грабље!
  20. Васман
    Васман 27. април 2015. 15:10
    -4
    Како су се такви хакови извукли око лукавог плана БДП-а.Хоћу да кажем њему и сличнима да оду у Донбас под гранатирање и одведу своје породице,и емитују одатле.
    1. сатрис
      сатрис 27. април 2015. 17:06
      +2
      Узми машину - и иди!
  21. зурбаган63
    зурбаган63 27. април 2015. 18:22
    +1
    Москва, наравно, чини све што је могуће да достојанствено – и то мирно! – да прославе своју Велику победу, да одају почаст подвигу отаца, али тада ће руке бити одвезане...
    Занимљиво, међутим...