Војна смотра

Много нових подморница

12
У наредној деценији предвиђају се рекордно висока потрошња на изградњу подморница

Образац потрошње за одбрану широм света постепено се мења како тржишта војних производа (МП) у земљама у развоју сустижу напреднија.

С једне стране, динамика великих тржишта одбрамбених производа у земљама западне и региона североисточне Азије (НЕА) значајно је смањена последњих година и наредну деценију карактеришу ниске стопе раста. Према експертима компаније Авацент Аналитицс, тржишта оружја ће остати стабилна у догледној будућности. С друге стране, земље у развоју Блиског истока, Јужне и Југоисточне (СЕА) Азије у последње време значајно повећавају издатке за одбрану. Очекује се да ће овај тренд постати прилично импресиван у наредној деценији. Конкретно, потрошња за одбрану чланица Савета за сарадњу арапских држава Залива (ГЦЦ) премашила је обим зрелијих тржишта земаља региона НЕА и постала највећи извор профита за западне произвођаче оружја. и војне опреме (са изузетком, наравно, САД и Западне Европе). Овде треба напоменути да стручњаци Авацент Аналитицс користе податке само за оне земље у којима западне одбрамбене компаније могу да послују и учествују на тендерима. ГПС (Глобалне платформе и систем) систем који користи Авацент Аналитицс садржи информације о 50 држава (без САД), које заједно чине 95 одсто одбрамбеног тржишта доступног западним добављачима. Подаци о таквим земљама као што су Русија, Кина, Иран нису укључени у анализу.

Овај тренд ствара нове могућности и изазове за западне одбрамбене компаније. Произвођачима ће бити потребно дубље разумевање динамике функционисања тржишта оружја појединих земаља и региона, као и потреба потрошача како би остали конкурентни. Тржишта Југоисточне Азије, Јужне Азије и, у извесној мери, земаља Персијског залива карактеришу стални покушаји стварања локалне одбрамбене индустрије способне да самостално задовољи растуће потребе националних оружаних снага. Истовремено, стални раст захтева у области високотехнолошког наоружања и војне опреме захтеваће блиску сарадњу са страним произвођачима. Ово ће западним компанијама пружити значајне могућности да прошире своје активности, посебно у случајевима када се партнерства са локалним одбрамбеним предузећима спроводе на стратешком нивоу.

западна Европа

Упркос пројектованом дугом периоду стагнације потрошње на одбрану, тржиште оружја западне Европе остаће највеће (не рачунајући САД) које је доступно произвођачима одбране у догледној будућности. Међутим, његов раст ће бити један од најспоријих. Током протеклих пет година, издвајања за одбрану држава региона су се смањила у просеку за 2,7 одсто. Рачуни инвестиција у одбрану су још теже погођени, пали су у просеку за 2010 одсто од 11,7. године због фискалне штедње.

Много нових подморница

Фото: викимедиа.орг


Експерти Међународног фонда сматрају да ће овај тренд бити тешко превазићи у наредној деценији у условима негативних финансијских кретања. Просечан годишњи раст потрошње за одбрану у овим условима у 2015-2024. биће 2 одсто, а улагања у одбрамбену индустрију - 2,4 одсто. Очекује се промена структуре трошкова. За персонал ће се смањити са 39 на 37 одсто, док ће за одржавање и експлоатацију наоружања и војне опреме порасти са 28 на 29 одсто. Ово одражава тренд повећања издатака за одбрану чак и у условима смањења броја армија западноевропских земаља.

Североисточна Азија

У земљама североисточне Азије (НЕА) 2015–2024, сматрају стручњаци, тренд ће у великој мери бити сличан оном у западној Европи. Упркос наглом повећању одговарајуће потрошње НР Кине, укупан буџет за одбрану Јапана, Републике Кореје и Тајвана смањио се за 4,2 одсто у последњих пет година. Истовремено, у назначеном периоду, просечно годишње повећање војне потрошње по земљама региона биће 3,4 одсто, а улагања у одбрамбену индустрију – 3,6 одсто. То је углавном због растуће тензије у региону. Неће бити значајнијих промена у структури издатака за одбрану. Удео расхода за особље биће смањен са 42 на 40 одсто, док ће проценат средстава за одржавање и рад опреме остати готово непромењен.

У великој мери, тренутни пад потрошње за одбрану у региону НЕА узрокован је одговором Јапана на економске проблеме. Упркос тврдњама владе те земље, очекује се да ће се њена потрошња за одбрану повећати за само 1,6 одсто годишње у наредној деценији. Одбрамбени буџет Јапана за 2015. више пута је окарактерисан као највећи (у последњем приче земље) – износио је 4,9 трилиона јена (око 48 милијарди америчких долара). У периоду 2005-2012, одговарајући расходи су смањени. Раније је врхунац био достигнут 2005. године, када је за одбрану издвојено 4,83 трилиона јена (47,3 милијарде долара). У 2012. за ове намене издвојено је 4,6 трилиона јена (44 милијарде долара). На позадини ових цифара, рекорд из 2015. не изгледа тако импресивно. Штавише, флуктуације јена у односу на амерички долар смањиле су куповну моћ јапанске валуте на међународним тржиштима, што је довело до смањења могућности куповине оружја и војне опреме страног порекла.

На бази прилагођене валути, јапански буџет за одбрану за 2012. био би 58 милијарди долара. У том контексту, вреди подсетити да су издаци за одбрану за ту годину препознати као најнижи од 2003. године.

Напротив, одбрамбени буџети Тајвана и Републике Кореје су се стално повећавали у последњих пет година. Овај тренд, сматрају стручњаци, наставиће се и 2015-2024. Република Кореја ће наставити да предњачи са годишњом просечном стопом раста буџета за одбрану од 4,9 одсто.

земље Залива

Један од најупадљивијих савремених трендова је повећање одговарајућих трошкова земаља ГЦЦ-а. Током протеклих пет година, они су расли за 8,8 одсто сваке године. Као резултат тога, регион је постао најперспективније тржиште оружја (поред Западне Европе и Сједињених Држава), претекавши североисточну Азију. Међутим, према мишљењу стручњака, војни развој ГЦЦ-а ће се донекле успорити и током наредне деценије просечан годишњи раст одговарајућих трошкова износиће само 1,1 одсто. Очекује се да ће како буде наручена и испоручена нова опрема, удео трошкова за њен рад и одржавање у укупном буџету одбране порасти са 27 одсто у 2014. на 36 одсто у 2024. години. Претпоставља се да ни пад цена нафте ни напетост у региону неће имати приметан утицај на ове процесе у кратком року.

Југоисточна Азија

Западни стручњаци сматрају да ће раст издатака за одбрану у југоисточној Азији 2015-2024. бити веома значајан. Југоисточна Азија је у 2010. години била инфериорна у односу на Западну Европу, Североисточну Азију, чланице ГЦЦ-а и Јужну Азију по овом показатељу. Ипак, до 2011. регион је претекао Јужну Азију у погледу укупних издатака за одбрану. Претпоставља се да ће просечан годишњи раст потрошње на одбрану земаља југоисточне Азије бити 5,7 одсто у периоду 2015-2024. и да ће се приближити одговарајућим показатељима НЕА, а улагања у одбрамбену индустрију могу достићи 5 одсто (највиша цифра за региони који се разматрају). У структури одбрамбеног буџета земаља југоисточне Азије доминирају издаци за особље, рад и одржавање опреме (око 70 одсто). Значајно мања средства издвајају се за истраживање и развој, као и за набавку наоружања и војне опреме. Очекује се да ће се овај тренд наставити.

Јужна Азија

Одбрамбени издаци земаља Јужне Азије расли су прилично споро у последњих пет година, по стопи од 1,2 одсто годишње. На овој позадини посебно је уочљив пример Индије. У периоду 2010-2014, просечан годишњи раст потрошње за одбрану ове земље износио је 7,5 одсто у националној валути. Међутим, од 2005. до 2014. године вредност рупије је пала за 40 одсто у односу на амерички долар. Као резултат тога, куповна моћ индијске валуте је значајно смањена, што је довело до замрзавања низа програма за набавку страног наоружања и војне опреме. Овај фактор, заједно са бирократијом, значајно компликује процес модернизације националних оружаних снага, што ће остати актуелно иу блиској будућности.



С обзиром на релативно стабилан курс осталих националних валута јужноазијских земаља, западни стручњаци сматрају да ће просечан годишњи раст одбрамбене потрошње држава региона достићи 2015 одсто у периоду 2024-5,2. Раст инвестиција у одбрамбену индустрију у наведеном периоду биће 4,8 одсто (у последњих пет година – само 1,9 одсто).

Структура одбрамбених буџета држава региона ће се незнатно променити током овог периода. Учешће трошкова за особље биће на нивоу од 29 одсто, док ће проценат трошкова за рад и одржавање опреме порасти са 29 у 2014. на 33 у 2024. години. Међутим, у случају значајних флуктуација девизних курсева, ова прогноза ће изгубити на важности.

Шта продавци треба да раде?


Тренутно амерички произвођачи заузимају водећу позицију на међународном тржишту оружја. Међутим, конкуренција се појачава, посебно из руске одбрамбене индустрије. Западноевропски, израелски и кинески произвођачи покушавају да прате корак.

Развијена тржишта оружја западне Европе и источне Азије своју потражњу задовољавају углавном преко домаћих компанија, које примају највећи део инвестиција усмерених на одбрану. Ова тржишта ће наставити да играју важну улогу у наредној деценији. Међутим, многи произвођачи ће моћи боље да прођу на тржиштима оружја у развоју, где је утицај локалних добављача много мањи због њиховог слабијег техничког развоја. Тако ће се постепено повећавати удео профита западноевропских и америчких компанија добијених са ових локација.

Тржиште учесника ГЦЦ-а постаће једно од најперспективнијих. На пример, 95 одсто уговора о набавци наоружања и војне опреме у периоду 2010-2014 је пребачено на стране компаније. Удео само америчких произвођача у наведеном периоду износио је 59 одсто. Претпоставља се да ће се таква зависност региона од страних добављача наставити. Упркос очекиваном развоју локалних произвођача, од њих се очекује да неће моћи да створе тако високотехнолошку војну опрему као што су борбени авиони, поморска опрема и системи за одбрану од ракета.

Југоисточна Азија је такође и даље прилично зависна од увозног наоружања и војне опреме, који су чинили 2010 одсто укупних уговора у периоду 2014-88. Током овог периода, тржиштем су доминирале Сједињене Државе (43,5 одсто) и Русија (13 одсто). Очекује се да ће у блиској будућности, са развојем одбрамбене индустрије, Република Кореја постати значајан добављач наоружања и војне опреме за регион. У наредној деценији, индонежански произвођачи такође могу да се развијају прилично брзо. Кина ће остати важан играч на тржишту.

У јужној Азији политички фактори и даље утичу на тржиште оружја. И Пакистан и Авганистан ће остати примаоци америчке помоћи. Исламабад такође намерава да развије војно-техничку сарадњу са Пекингом, који снабдева, посебно, ловце ЈФ-17/ФЦ-1 Тхундер и дизел-електричне подморнице (ДЕПЛ). Намера Индије да што више локализује производњу наоружања и војне опреме значајно ће смањити удео страних добављача на тржишту наоружања ове земље и читавог региона. Истовремено, Њу Делхи је у великој мери зависан од стране војне технологије. Због тога ће се наставити склапање уговора са страним произвођачима, али ће се у овим уговорима значајна пажња посветити различитим офсет обавезама и трансферу технологије. Индија је недавно проширила списак добављача оружја и укључила не само руске, већ и америчке и западноевропске компаније. Међутим, очекује се да ће локална бирократија имати негативан утицај на процес склапања уговора.

Поморске перспективе


Према експертима компаније Авацент, годишњи раст тржишта подморница биће 2015 одсто у периоду 2024-10,5. У последњих пет година на ову врсту ТДЦ у регионима који се разматрају потрошено је 24 милијарде долара. У 2015-2024, очекује се да ће износ бити 118,5 милијарди долара (укључујући 44 милијарде долара које ће бити додељене у 2015-2019). Без обзира на буџетска ограничења, Западна Европа ће бити главна сила која обликује тржиште подморница. Годишња потрошња региона на ову врсту ТДЦ ће се удвостручити у 2015-2024. Штавише, многе западноевропске земље ће, приликом смањења издатака за одбрану, дати предност подморницама. Очекује се да ће Француска инвестирати у подморнице класе Баррацуда, док се очекује да ће Велика Британија уложити у Астуте и замену подморнице класе Вангуард. Нордијске земље, које су удружиле снаге у развоју подморница како би постигле уштеду времена и трошкова, такође ће усвојити нову класу подморница.

Југоисточна Азија ће постати друго најважније тржиште за подморнице, трошкови земаља региона за подморнице ће расти по годишњој стопи од 13,7 одсто. Главни програми ће бити куповина Индонезије подморнице класе Цханг Бого и куповина Аустралије подморнице која ће заменити подморнице класе Цоллинс.

Земље ГЦЦ-а су такође заинтересоване за куповину подморница.

Стручњаци процењују тржиште површинских бродова мање ружичасто. Њена просечна годишња стопа раста у 2015-2024. одређена је на нивоу од 7,4 одсто. Како је планирано, земље ГЦЦ-а ће утростручити своју потрошњу на површинску флоту и пратећу опрему. Западна Европа ће повећати годишњу потрошњу на површинске бродове за 8,7 одсто у наредној деценији.

Јапан и Аустралија су недавно завршили велике програме за куповину ТДЦ-ова (разарачи класе Акизуки/Акизуки и Атаго/Атаго, као и амфибијски јуришни бродови класе Хобарт/Хобарт и Цанберра/Цанберра), што ће значајно смањити трошкове ових земље на површину флоте 2015-2024.

За регион СЕА током овог периода, површински бродови ће остати изузетно релевантни из два разлога: растућа претња из Кине и поморска пиратерија. У наредних десет година Индонезија, Малезија, Сингапур, Тајланд и Вијетнам ће набавити велики број фрегата и корвета, као и патролних бродова. Претпоставља се да ће трошкови земаља СЕА за површинску флоту премашити одговарајуће показатеље земаља НЕА до 2019. године.

планови до неба


Током протеклих пет година, највећа тржишта борилачких вештина авијација технологије (поред западне Европе и САД) постале су земље ГЦЦ и југоисточне Азије. У периоду 2010-2014, Саудијска Арабија је постала главни купац авијационе опреме у региону ГЦЦ, која је набавила ловце Тајфун конзорцијума Еурофигхтер (Еурофигхтер) и Боеинг Ф-15СА. Очекује се да ће до 2018. године ова земља коначно добити Тајфуне и Ф-15СА, као и да ће спровести опсежан програм модернизације ових последњих. Као резултат тога, цена куповине авиона од стране Саудијске Арабије ће пасти, а његово одржавање ће се повећати. Земље југоисточне Азије наставиће да повећавају издатке за набавку борбених авиона у наредној деценији. Аустралија и Сингапур, који су недавно набавили ловце Ф/А-18Е/Ф Супер Хорнет и Ф-15СГ, ускоро ће почети са радом најновијим стелт ловцем Ф-35А Лигхтнинг ИИ пете генерације.). Индонезија намерава да 2. године започне фазу производње сопственог програма новог ловца КФ-Кс. Претпоставља се да ће југоисточна Азија по обиму тржишта борбене авијације надмашити ГССАПЗ до почетка 2018-их.

Ипак, према мишљењу стручњака, најкапацантније тржиште за војну авијацију до краја наредне деценије биће јужна Азија, која ће заобићи и регион југоисточне Азије и ГЦЦ и (вероватно) западну Европу. Главна покретачка снага биће Индија, која, поред лиценциране монтаже Су-30МКИ, тренутно разговара о куповини француског Рафала (Рафале) и спроводи заједнички програм са Русијом за стварање ловца пете генерације ФГФА. (борбени авиони пете генерације). Њу Делхи такође намерава да прошири флоту војно-транспортних авиона и надогради хеликоптере.

Стручњаци Авацент верују да ће се тржиште беспилотних летелица прилично активно развијати у наредној деценији. Тренутно предњаче америчке и израелске компаније. Удео европских произвођача смањен је са 66 одсто у 2010. на 39 одсто у 2014. години. Насупрот томе, државе Јужне Азије су повећале своје присуство са 9,5 на 21 одсто у исто време.

Очекује се да ће потрошња на хеликоптере достићи врхунац 2016. године, након чега ће почети да опада све до средине 2020-их. Главни покретач овог тржишта биће вишенаменска возила, за која се очекује да буду стабилна током целог периода. У овом случају, најзначајнији пример је Индија, која намерава да набави 197 руских Ка-226Т у оквиру програма ЛУХ (Лигхт Утилити Хелицоптер), од којих ће неке испоручити Русија, а остале ће Индија самостално склапати по лиценци.

Тенкови На пијаци


Стручњаци Авацент сматрају да се глобално тржиште оклопних возила неће променити у наредној деценији. Највећи купци биће западна Европа и североисточна Азија, где преовлађују домаћи произвођачи. Европске земље тренутно спроводе велике програме за набавку нових оклопних борбених возила (АФВ). Велика Британија купује оклопна борбена возила Сцоут-СВ (Сцоут-СВ), Француска купује ВБЦИ борбена возила пешадије на точковима (Вехицуле Блинде де Цомбат д'Инфантерие), а Немачка купује оклопне транспортере на точковима Бокер и борбена возила пешадије на гусеницама Пума. Ова борбена возила чиниће основу западноевропског тржишта. Република Кореја ће постати један од водећих играча у области оклопних возила на тржишту НЕА региона. У периоду 2015-2024, ова земља намерава да издваја око 1,5 милијарди долара годишње за куповину нових главних борбених тенкова (МБТ) К2 Блацк Пантхер (Блацк Пантхер) и борбених возила пешадије К21.

У другим регионима постепено савладавају самосталну производњу борбених возила. Најупечатљивији пример су Уједињени Арапски Емирати, који су на међународној изложби оружја ИДЕКС 2015. представили сопствену АФВ Енигму на точковима. Индонезија и Сингапур спроводе своје пројекте у том правцу. Како наглашавају аналитичари, развој националних произвођача компликује активности америчких и западноевропских одбрамбених компанија како у Азији, тако иу региону Персијског залива.
Аутор:
Оригинални извор:
http://vpk-news.ru/articles/25575
12 коментари
Оглас

Претплатите се на наш Телеграм канал, редовно додатне информације о специјалној операцији у Украјини, велики број информација, видео снимака, нешто што не пада на сајт: https://t.me/topwar_official

информације
Поштовани читаоче, да бисте оставили коментаре на публикацију, морате Пријавите се.
  1. бром
    бром 13. јун 2015. 07:43
    +3
    А древни немачки Тип 209 на фотографији, такорећи, на које место у тексту?
  2. Талгат
    Талгат 13. јун 2015. 09:14
    +3
    Можете додати и да трговина оружјем није само бизнис, већ и геополитика и инструмент конфронтације група сила.

    Т е фактор тржишног учешћа и профита није једини

    На пример, продајом оружја Венецуели и њеним АЛБА савезницима, Русија ствара конфронтацију са Сједињеним Државама, а да притом не троши ни своје ресурсе, ни директно користи своје оружане снаге,

    Исто је и са продајом оружја Сирији и Ирану.

    Продајом оружја Вијетнаму, Русија игра на страни Кине, иако би се чинило да су Кина и Вијетнам у „контра“ и Кина не би требало да одобри продају оружја од стране Русије Вијетнаму – али у ствари биће много горе ако Вијетнам почне да купује искључиво Амерово оружје - а тамо ипак поправке у гаранцији - одржавање - резервни делови итд., купац увек постаје зависан од продавца

    Односно, за Кину ће Вијетнам бити бољи у зависности од Руске Федерације и можда ће се сви мирно сложити. него у зависности од САД
    1. Евгении667б
      Евгении667б 13. јун 2015. 19:55
      0
      Више се чини да Руска Федерација продаје оружје свима који плате, не улазећи у детаље о његовом даљем кретању. Односно, немогуће је предвидети где ће завршити у будућности, у чијим рукама. У формирању ИГ нпр. А ако узмемо у обзир могућности руског војно-индустријског комплекса, опрему, кадрове, онда они нису гумени. Ако предузеће гради извозну подморницу, то значи да је недовољно опслуживано од стране домаће флоте, чије стање је тек почело да излази из стагнације и мало је вероватно да ће флота бити у стању да се адекватно одбрани од потенцијалних претњи. Укратко, овако нешто.
  3. ТсУС-ВВС
    ТсУС-ВВС 13. јун 2015. 16:23
    0
    Колико чамаца вам треба? могу ли носачи авиона и нека врста плутајућих база које базирају подморнице и бродове да буду бољи?
  4. албански
    албански 13. јун 2015. 16:55
    +3
    Читао сам чланак, у принципу, аналитичар о трошковима западних компанија и сопственим плановима, кап на тему чланка. Питање је где су подморнице? )
    Али на овај или онај начин, бројеви су корисни, видите, добро ће вам доћи где.
  5. Денис
    Денис 13. јун 2015. 17:37
    +1
    Индија, која поред лиценцне монтаже Су-30МКИ, тренутно разговара и о куповини француских Рафалеса
    Хиндуси су и даље они мајстори да тргују својим цревима, али искуство са трговцима из веома независне Француске не учи ничему?
    И питање аутору: „Какве везе има подморница са тим“?
  6. странгер1985
    странгер1985 13. јун 2015. 21:31
    0
    Цитат: Евгении667б
    Више се чини да Руска Федерација продаје оружје свима који плате, не улазећи у детаље о његовом даљем кретању. Односно, немогуће је предвидети где ће завршити у будућности, у чијим рукама. У формирању ИГ нпр. А ако узмемо у обзир могућности руског војно-индустријског комплекса, опрему, кадрове, онда они нису гумени. Ако предузеће гради извозну подморницу, то значи да је недовољно опслуживано од стране домаће флоте, чије стање је тек почело да излази из стагнације и мало је вероватно да ће флота бити у стању да се адекватно одбрани од потенцијалних претњи. Укратко, овако нешто.

    Затим се САД пре свега баве наоружавањем ИСИС-а, јер су они један од главних снабдевача оружјем за Ирак.
    Наравно, најбоље је обезбедити наоружање сопственим авионима, друго је питање да ли у буџету има средстава за исте подморнице и тако даље?
    1. Евгении667б
      Евгении667б 14. јун 2015. 09:43
      0
      ИСИС неће одустати од оружја, њихови планови су великих и великих размера. Скупљају све што могу.
  7. Гунтхер
    Гунтхер 14. јун 2015. 19:40
    0
    генијалан синула ми је мисао)
    Неопходно је издавати застареле подморнице у закуп земљама које немају излаз на море.
    Морнарица Централноафричке Републике!
    Престиж је све.
  8. аваКСНУМКС
    аваКСНУМКС 16. јун 2015. 13:04
    0
    Цитат: ТсУС-ВВС
    Колико чамаца вам треба? могу ли носачи авиона и нека врста плутајућих база које базирају подморнице и бродове да буду бољи?

    Одмах се види - Ваздухопловство.))) Наоружање, пре свега, мора бити избалансирано. То значи најефикаснију одбрану са могућностима државе у садашњој фази. Ако набубри све ресурсе у изградњу огромне мете у виду носача авиона (нема шта да се заштити) за офанзивне операције у зони океана, Русија ће данас остати голог дна...)))
  9. странгер1985
    странгер1985 16. јун 2015. 13:31
    0
    Ако набубри све ресурсе у изградњу огромне мете у виду носача авиона (нема га ништа да заштити) за офанзивне операције у зони океана, Русија ће данас остати голог дна...))) [ / цитат]

    Да ли је покривање подручја базе за лансирање ССБН ракета офанзивни задатак?
  10. странгер1985
    странгер1985 16. јун 2015. 13:54
    0
    Цитат из: странник1985
    Ако набубри све ресурсе у изградњу огромне мете у виду носача авиона (нема шта да се заштити) за офанзивне операције у зони океана, Русија ће данас остати голог дна...)))


    Амандман.
    Зар не размишљате о задатку покривања бродских потражно-ударних група које врше позициону одбрану ССБН, базирајући хеликоптере противподморничке одбране за покривање подручја од непријатељских нуклеарних подморница?