Војна смотра

Шангајска организација за сарадњу иде путем који је предложила Русија

29
Међу главним Вести Последњих дана посебно место заузимају извештаји о петнаестом јубиларном самиту Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Ташкенту. Коментатори примећују да су на састанку у главном граду Узбекистана лидери држава чланица ШОС-а потписали меморандум о приступању Индије и Пакистана тој организацији. Шангајска организација за сарадњу се претвара у азијске велике осам држава, које представљају половину светске популације.

Шангајска организација за сарадњу иде путем који је предложила Русија


Све је почело граничним споровима...

Састанак у Ташкенту подстакао је посматраче да упореде резултате самита ШОС са европским Брегзитом. У једном случају, организација се шири, показујући свету своје растуће способности. У другом се смањује, прети унутрашњом деградацијом, ако не и потпуним колапсом.

Ово брзо поређење је само одраз тренутног стања ШОС-а. Током година свог постојања, организација је прешла дуг пут од решавања граничних спорова до дубоке политичке сарадње. На прошлогодишњем самиту у руској Уфи, којим је започео процес чланства Индије и Пакистана, председник Узбекистана Ислам Каримов је током билатералног састанка Владимиру Путину рекао: „Улазак у ШОС нових земаља са нуклеарним оружје, – Индија и Пакистан – не само да ће променити политичку мапу, већ ће такође утицати на однос снага на светској сцени“.

Такве су сада амбиције Шангајске организације за сарадњу, које је изразио један од оснивача ове асоцијације азијских држава. Узбекистан се, иначе, први придружио групи суседних земаља које су раније започеле процес регионалне сарадње. То се догодило 2001. године у Шангају у Кини. Одавде, организација почиње своје ново одбројавање, чији су почетни задаци били прилично утилитарни - да решавају територијалне спорове који постоје између држава.

Такав проблем се појавио у односима између СССР-а и Кине још шездесетих година прошлог века. Са распадом Совјетског Савеза, за преговарачким столом са кинеским дипломатама одједном су се појавили представници четири државе - Русије, Казахстана, Киргизије и Таџикистана. Године 1996. формирали су Шангајску петорку.

Организација је разговарала о разграничењу границе, међусобном смањењу оружаних снага у пограничним областима и изградњи поверења у војној области. „Шангајска петорка” је морала да оконча совјетско-кинеске граничне спорове и изгради нове мултилатералне међудржавне односе. У Пекингу и Москви су се другачије видели.

Кина је, са својим растућим захтевима и производним капацитетима, перспективу организовања видела у економској интеграцији земаља региона, која у великој мери обезбеђује ресурсну и логистичку базу кинеске привреде. Наредне године су показале да је Пекинг постепено почео да спроводи своје планове. Сада су чак изашли из оквира ШОС. То се може видети у недавно основаној Азијској инфраструктурној инвестиционој банци и пројекту Економског појаса пута свиле.

Русија је прилично хладно реаговала на планове Кине. Бар се Москва придружила АИИБ банци скоро последњег дана њеног формирања, а руске руте Пута свиле заглибиле су у бројним одобрењима и противпредлозима.

Русију занима нешто друго. Москва је у ШОС видела прилику да ову организацију претвори у моћан међународни политички блок. Може се, наравно, расправљати о блоковском размишљању које је постало болно и извесној идеологизацији међународних односа. Међутим, свет још није смислио другу опцију да брани своје економске и политичке интересе без употребе оружаних снага.

На путу ка утицајној међународној организацији


Кина је попустила Русији 2001. године, када је Узбекистан, далеко од територијалних спорова, примљен у организацију. Земље „Шангајске петорке” међу граничним проблемима скренуле су пажњу на претњу међународног тероризма. Ташкент је такође био озбиљно забринут због овога. Његово учешће у организацији чинило се корисним и профитабилним. Тако је предмет комуникације између земаља добио нови вектор, осим граничних спорова.

Годину дана касније, то је забележено у Повељи ШОС, која је постала основни документ организације. Ту су већ дефинисани главни циљеви и задаци сарадње. Погранични односи у Повељи су трансформисани у „развој мултидисциплинарне сарадње у циљу одржавања и јачања мира, безбедности и стабилности у региону, промовисања изградње новог демократског, праведног и рационалног политичког и економског међународног поретка“.

Овај задатак је наравно допуњен другим, укључујући „интеракцију у спречавању међународних сукоба и њиховом мирном решавању; заједничко тражење решења за проблеме који ће се појавити у XNUMX. веку. Повеља усвојена у руском Санкт Петербургу коначно је Шангајској организацији дала политички карактер.

Друге земље су заинтересоване за то. У ШОС су као посматрачи дошли Белорусија, Монголија, Индија, Иран, Пакистан и Авганистан. Двојица од њих су, како видимо, већ потписала меморандум о приступању тој организацији.

Владимир Путин је на састанку у Ташкенту истакао спремност Ирана да приступи ШОС-у, а генерални секретар те организације Рашид Алимов је у интервјуу новинарима рекао да је још пет земаља одједном изразило намеру да приступи Шангајској организацији. Алимов није прецизирао о којим земљама је реч, али је скренуо пажњу штампе на тенденције ширења организације и повећање њених политичких могућности.

Међутим, овај процес није тако гладак и гладак. Није без контроверзи, па чак и борбе за равнотежу моћи унутар организације. Домаћин актуелног самита, председник Узбекистана Ислам Каримов, рекао је: „Меморандум о посвећености Индије и Пакистана у оквиру пуноправног чланства, да будем искрен, био је сложене и тешке природе. Каримов је приметио да су током разговора превазиђене све противречности и додао: „Индија и Пакистан у ШОС-у су морали да буду заједно.

Овде постоје две тачке. Неопходно је, наравно, водити рачуна о сложеним, понекад прерастајућим у конфликт, самим односима између ових суседних земаља. Осим тога, Индија, као што је познато, подржава став Русије по многим регионалним питањима, а Пакистан подржава Кину. Њихово заједничко учешће у ШОС-у изгладиће могуће противречности између два главна центра моћи унутар организације.

Декларација са самита усвојена у Ташкенту постала је пуноправан политички документ који одражава став ШОС-а о свим важнијим међународним питањима, укључујући регионалне војне сукобе, односе међу удружењима земаља, ставове према глобалним претњама – од ширења нуклеарног оружја до терористичких. напада.

У главном граду Узбекистана Шангајска организација за сарадњу показала је свету спремност да реши све велике међународне проблеме. Ово у великој мери одражава позицију Русије. Експерти сматрају да се Москва клади да ће ШОС дати значајан допринос савременом светском поретку и да ће утицати на политичке процесе у свету.

Оваква је ситуација данас. Она је прилично покретна. После самита у Узбекистану, председавање ШОС-ом је прешло на Републику Казахстан. Наредни састанак шефова земаља чланица организације биће одржан у Астани. Председник Казахстана Нурсултан Назарбајев већ је саопштио своје предлоге за актуелни дневни ред Шангајске организације.

Говорећи на састанку Савета шефова држава чланица ШОС у петак у Ташкенту, Назарбајев је истакао да је могуће створити зону слободне трговине у оквиру те организације. Казахстански председник је овај задатак назвао обећавајућим. Према његовом мишљењу, „Кључни елемент је инфраструктурно уједињење чворних центара Евроазије кроз оживљавање istorijskih руте Пута свиле.

Председник Казахстана је предложио формирање Евроазијског транзитног и транспортног чворишта, које ће објединити државе чланице и земље посматраче ШОС. Са своје стране, Казахстан је већ створио Међународни финансијски центар Астана и покренуо програм развоја инфраструктуре који хармонично допуњује економски појас пута свиле. Дневни ред који је предложио Казахстан је јасан знак кинеским економским плановима.

Тренутна позиција Назарбајева може утицати на динамику политичке конструкције ШОС. Међутим, циљеви организације декларисани у Санкт Петербургу и сада у Ташкенту не остављају никакву сумњу међу стручњацима: Шангајска организација за сарадњу се претвара у озбиљан међународни центар моћи. Њена реч на планети звучаће сваке године све јаче, а није далеко време када ће ШОС коначно прерасти оквире регионалног утицаја.
Аутор:
29 коментари
Оглас

Претплатите се на наш Телеграм канал, редовно додатне информације о специјалној операцији у Украјини, велики број информација, видео снимака, нешто што не пада на сајт: https://t.me/topwar_official

информације
Поштовани читаоче, да бисте оставили коментаре на публикацију, морате Пријавите се.
  1. Маурицијус
    Маурицијус 27. јун 2016. 06:18
    +4
    Другови, на правом сте путу. Сви заједно, ка испуњењу циљева сваког.
    1. Амуретс
      Амуретс 27. јун 2016. 06:34
      +10
      Цитат са Маурицијуса
      Другови, на правом сте путу. Сви заједно, ка испуњењу циљева сваког.

      Па има ту доста замки.Не бих био толики оптимиста.Ако успете да мирно решите територијалне спорове и сукобе између Кине, Пакистана и Индије, онда ћете добити чврст савез са светским утицајем.
      1. др.Бо
        др.Бо 27. јун 2016. 07:07
        +3
        Пријатељство је обавезно! Нажалост, раније нас нису сматрали партнерима (били су слаби). Снага се поштује свуда.
        1. Татар 174
          Татар 174 27. јун 2016. 08:00
          +4
          Цитат др.Бо
          Снага се поштује свуда.

          Ниједна држава себи не поставља за задатак сопствено слабљење, како економско, тако и политичко, осим неколико, наравно, тежњи ка Европи, за које сви знамо. Снага је, прво, моћна економија, а у данашњим условима, колико год се трудили, не можете је сами створити. Друго, сви који су заинтересовани за улазак у ШОС виде у овој организацији моћно и снажно удружење способно да реши евентуално све задатке који стоје пред светом, ни више ни мање, али за разлику од НАТО-а и ТТИП-а (другачијег) и ЕУ у другачијем начин, они. не диктатом и принудом, већ слободном, обострано корисном и поштеном сарадњом и заједничким радом на равноправним основама. То је снага ШОС-а и њена велика будућност.
        2. АлКСНУМКС
          АлКСНУМКС 27. јун 2016. 15:51
          0
          Цитат др.Бо
          Пријатељство је обавезно! Нажалост, раније нас нису сматрали партнерима (били су слаби). Снага се поштује свуда.

          Русија не уме да буде пријатељи. Наши пријатељи су војска и морнарица. Тако је било и биће.
          Ваг на капији, пета колона и сви остали реквизити слабе земље, тражећи изговор за своју безвредност у спољним непријатељима. Нема јаких жалби. Само грбови, Балти, Русија и Северна Кореја.
      2. Костиар
        Костиар 27. јун 2016. 08:55
        +3
        а није далеко време када ће ШОС коначно прерасти оквире регионалног утицаја

        Па с Богом! Озбиљан тим организован!
        НАТО сисари нервозно пуше по страни, као испод куле.....
      3. Асадуллах
        Асадуллах 27. јун 2016. 14:07
        +1
        Дођите до мирног решавања територијалних спорова и сукоба између Кине, Пакистана и Индије


        Немогуће. Ако је између Индије и Кине још увек могуће створити ничију земљу у виду заштићеног подручја са надзором, онда између Индије и Пакистана, то је немогуће. Британци су све исправно израчунали, у то време су били моћни умови. Штавише, демографски процес на територијама спорним са чопорима очигледно не иде у прилог Индији. Друга ствар је да је Индија последњих година колосално раслојена по принципу касте и, сходно томе, финансијски. Глад се у разним годинама смењује са највећим светским тржиштем за злато и драго камење. Последња кора, аукција, на којој је невестин комплет огрлице, наруквица и минђуша од розе дијаманата, након лицитације у пркос од сто лимуна зеленог, затворена је за покриће на захтев купца, који није желео да јавно наведите набавну цену. У Индији, хиндуистичко-пролитарна-ситуација сазрева.
      4. Д. Дан
        Д. Дан 27. јун 2016. 23:54
        0
        Све ће бити веома тешко са Пакистаном, ако уопште буде. Имају јебену БОМБУ...
  2. парусник
    парусник 27. јун 2016. 06:18
    +2
    није далеко време када ће ШОС коначно прерасти оквире регионалног утицаја...Врло могуће..
  3. Ревизор
    Ревизор 27. јун 2016. 06:35
    +3
    Индија и Пакистан у једној организацији ... То је као темпирана бомба. Штавише, амерички дронови и специјалци се посебно не плаше да наруше границе Пакистана. Генерално, јасно је шта ће Американци покушати да ураде – делују преко Пакистана и пољуљају ситуацију унутар ШОС. Можда)
    1. Блонди
      Блонди 27. јун 2016. 06:51
      +12
      Генерално, сваки клуб има два краја. Можда мислите да је Пакистан веома задовољан летовима дронова, може да их победи ако постану дрски и сигурни у подршку. На крају крајева, није само да се сапунао у ШОС-у, већ има неке разлоге.
      1. асадов
        асадов 27. јун 2016. 07:38
        +2
        Потпуно се слажем. Проблеми са САД и њима сличним су главни разлог за улазак Пакистана у ШОС.
  4. Зналац
    Зналац 27. јун 2016. 06:42
    +13
    ШОС по дефиницији не може бити организација регионалног утицаја... Гледајући по географији, ово може да утврди и школарац, али ћу прећутати о броју.
    1. Осип
      Осип 27. јун 2016. 10:18
      +1
      Да, незаборавна Псаки... лол
      1. Тектор
        Тектор 27. јун 2016. 11:17
        0
        Овако мала регионална организација од шест плус два нова, тј. - од осам чланова. Е сад, ако Израел и Египат стигну... Али само ако се реши проблем са Палестинцима, кмк... Да, и Сирија, када очисти своју територију од бармалеја.
  5. Либероид Екорцист
    Либероид Екорцист 27. јун 2016. 06:44
    0
    Да идемо у непознатом правцу као корак напред и два корака назад!Потписали смо гомилу папира са Кином,споразум и не можеш то да назовеш јер не раде,а и ако ти знао под којим условима су потписали !!!
    1. Татар 174
      Татар 174 27. јун 2016. 08:06
      +4
      Немојте бити превише песимисти, свет се развија и председник Путин, иако има неке недостатке као и сви ми, размишља далеко и види корене.
    2. Амуретс
      Амуретс 27. јун 2016. 08:46
      +2
      Цитат: Егзорциста Либероида
      Да идемо у непознатом правцу као корак напред и два корака назад!Потписали смо гомилу папира са Кином,споразум и не можеш то да назовеш јер не раде,а и ако ти знао под којим условима су потписали !!!

      Не журите! на истоку се ствари не раде брзо.

      Цитат: Татар 174
      Немојте бити превише песимисти, свет се развија и председник Путин, иако има неке недостатке као и сви ми, размишља далеко и види корене.

      Ево "истински оријенталне особе", исправно тврди. Пројекти мостова преко Амура лежали су 10-15 година, сви су тражили опције. Не можете брзо преговарати са Кинезима, можете остати на носу. овде се све мора унапред договорити.
      1. непотопив
        непотопив 27. јун 2016. 09:37
        -1
        Цитат: Амур
        .Са Кинезима не можеш брзо да преговараш, можеш да останеш са носом.

        У чланку се каже да ШОС иде путем који предлаже Русија.Али постоји опасност да скрену тамо где Кина каже.У историји има много чињеница које потврђују превару Кинеза.Надајмо се нашем председнику.
        1. Амуретс
          Амуретс 27. јун 2016. 09:59
          0
          Цитат: непотопив
          Цитат: Амур
          .Са Кинезима не можеш брзо да преговараш, можеш да останеш са носом.

          У чланку се каже да ШОС иде путем који предлаже Русија.Али постоји опасност да скрену тамо где Кина каже.У историји има много чињеница које потврђују превару Кинеза.Надајмо се нашем председнику.

          Говорим о истој ствари, али другим речима.Најтежа ствар у ШОС-у, већ сам приметио, јесу територијални спорови између Кине, Индије и Пакистана. Ако се разграниче, као што је било са Руском Федерацијом и елиминисати тензије, онда да, ШОС ће бити најјача организација.и било је.
          1. Касим
            Касим 27. јун 2016. 11:09
            +4
            Људи, како могу да се боре ако су нуклеарне силе? Дошао је тренутак када сам морао да схватим да је туча самоубиство; а сада је најбоље спорове решавати само за преговарачким столом. А ШОС је за њих као независни арбитар (после Либије нико не жели да се ослања на Запад и УН), коме се може „жалити“, ако нешто крене наопако.
            Осам ће се вероватно претворити у деветку због Ирана.
            Све земље Азије су се „опекле” од сарадње са Западом (колонизација, санкције, неравноправна сарадња и трговина), тако да мислим да се ШОС појавио на континенту у правом тренутку. Свака земља види своје циљеве које може постићи захваљујући организацији (али без које је то проблематично) - а то је још један фактор уједињења. Неопходно је узети у обзир и искуство других удружења и радити на „грешкама” које су они направили – не би требало да постоје слободњаци који верују да ће им мана небеска пасти џабе. Неопходно је помоћи – то је свакако, посебно сиромашнима, како би се спречило да склизну у хаос и грађански рат. Био сам сигуран да ће од безбедносних питања свакако прећи на сарадњу и узајамно корисну трговину; поготово што су наше земље стално биле „притискане“ од стране богатог Запада – сада можете добити подршку од земаља ШОС и смелије се супротставити земљама западне „демократије“, а оне ће бити принуђене да рачунају на то – било какве санкције можда више неће бити раде, али прете - може да поскупи за себе. hi
            1. Амуретс
              Амуретс 27. јун 2016. 13:19
              +3
              Цитат: Касим
              Људи, како могу да се боре ако су нуклеарне силе? Дошао је тренутак када сам морао да схватим да је туча самоубиство; а сада је најбоље спорове решавати само за преговарачким столом. А ШОС је за њих као независни арбитар (после Либије нико не жели да се ослања на Запад и УН), коме се може „жалити“, ако нешто крене наопако.
              Осам ће се вероватно претворити у деветку због Ирана.

              Овде се у потпуности слажем са тобом, више од половине светске популације је сада уједињено у ШОС и тачно си приметио да је дошло време да се схвати да је рат самоубиство.
              1. Касим
                Касим 27. јун 2016. 17:11
                +1
                Хајде да видимо". Много зависи од лидера. На крају крајева, можете причати све до "мучнине". Зато сматрам да треба покренути цео механизам, па онда размишљати о новим учесницима.
                Изузетно је неопходно реализовати заједничке пројекте како би се привреде земаља континента ближе повезале, како би се осетио повратак. Ми у Казахстану то већ видимо из транзита – коначно, БДП је најавио почетак радова на аутопуту Кина-Европа (већ га завршавамо). „Руси се дуго запрежу, али брзо возе“ – чини ми се да ће ово овде проћи, јер. због санкција је корист сада на истоку, а 50 потписаних докумената сведочи о томе. Иначе, ми сада радимо исти посао на изградњи. 50 индустријских објеката у Републици Казахстан (НАС обећава да ће потписати током јесење посете НР Кини – Свилени економски појас).
                Од распада СССР-а, тржишта Запада и Истока (осим сировина, наравно) су нам заправо затворена – сада шкрипе источне капије, али су почеле да се отварају – свакако морамо искористити овога, што би у крајњој линији требало да доведе до тога да "подљан" и ратови са Истоком неће бити. Азија иде напред, и потребно је од ње направити упориште мира и правде – тада ће сви тамо тражити подршку (САД са својом демократијом широм света онда могу да се смире). Чини се да се Турска већ „преоријентише“. лаугхинг hi
  6. азербејџански
    азербејџански 27. јун 2016. 08:52
    0
    Зашто таква песимистична размишљања о ШОС-у Мислим да ће ова организација још давати жар НАТО-у
  7. питот
    питот 27. јун 2016. 09:33
    -1
    Питам се како ће Индија и Пакистан коегзистирати.....
    1. Линдон
      Линдон 27. јун 2016. 15:37
      +1
      Цитат: Пито
      Питам се како ће Индија и Пакистан коегзистирати.....


      Нуклеарни удари неће бити размењени, што значи да ће се договорити о истом као што је било на граници бившег СССР-НРК.
  8. руссиан редут
    руссиан редут 27. јун 2016. 10:08
    0
    Браво момци Путине Браво!! Не треба заборавити на наше националне интересе, не дозволити Кини превише да предњачи, и заједно ћемо моћи да се одупремо светском доларском систему и западним поштоваоцима Талмуда.
  9. денцхик1977
    денцхик1977 27. јун 2016. 11:24
    +4
    Упркос одређеним потешкоћама, ШОС тренутно има светлу будућност. Посебно позитивним моментом се може сматрати приступање организацији Индије и Пакистана, а највероватније и Ирана у блиској будућности. Осим тога, да вам кажем, о каквој изолацији Русије можемо говорити ако само три чланице организације – Кина, Индија и Пакистан – по броју становника чине око 3 милијарде (!) људи, а то је скоро половина (!) светског становништва. Поред тога, недавно је постало познато да ће Израел и Египат приступити ШОС-у док су још у статусу посматрача. На основу резултата самита ШОС-а може се констатовати само једно – док је Европска унија суочена са претњом распада, пројекат „Велика Евроазија” убрзано узима маха и овај пројекат ће имати велику будућност само ако не претворити у доминацију свакојаких чиновника и бирократа, као што се то десило са Европском унијом, која сада све више почиње да личи на време позног СССР-а. И приступање европских земаља ШОС-у био би позитиван моменат, на пример, одличан корак на том путу била је пријава за чланство Швајцарске, која је не тако давно повукла захтев за чланство у ЕУ.
    И још нешто – развој ШОС-а би био одличан одговор Сједињеним Државама, које у последње време буквално са „бесним лудилом“ гурају своју идеју о Транспацифичком и Трансатлантском економском партнерству, које је вероватно ће бити осуђен на неуспех, тако да су скоро све земље света већ савршено разумеле како САД могу да буду „поуздан партнер“ у многим областима. Наравно, биће много противника ШОС-а и пројекта „Велике Евроазије“, али ће на крају, заједно са Сједињеним Државама, остати такви „лимитрофи“ као што су Пољска, Естонија, Летонија и Литванија, а остаци онога што некада се звала уједињена Украјина...
  10. аскорт154
    аскорт154 27. јун 2016. 12:14
    +3
    Западни медији тврдоглаво „не примећују“ самит ШОС, али су одмах „реаговали“ на хапшење Белиха.
    Запад (Европа) губи оријентацију. Када се пробуде, разумеће ово, али биће касно.
  11. Д. Дан
    Д. Дан 27. јун 2016. 23:56
    0
    Осим, наравно, ако нас Кина не третира као варваре.
    Да будем искрен, и сам сам велики поштовалац источњачких филозофија, и источњачки менталитет ми се допада, АЛИ, са Кином морате бити опрезнији.