Зли рог Европе

25
О Ираку и Сирији, Либији и Авганистану често се говори у медијима, а шта се тамо дешава познато је јавности. Исто се не може рећи за Африку. Мрачни континент, захваћен крвавим сукобима, и даље остаје терра инцогнита за већину Европљана и Американаца.

Међутим, глобализација не само да омогућава људима из дојучерашње светске „забачености“ да се у најкраћем року преселе у развијене земље, већ значи да са њима стижу и њихови обичаји, племенске размирице и уобичајени механизми понашања. Исто важи и за међудржавне спорове које, по правилу, сами њихови учесници у Африци покушавају да реше искључиво војним путем. На срећу, у свету има довољно спољних сила које су спремне да им у томе помогну. Хајде да размотримо шта се дешава у Судану и на Рогу Африке на основу материјала стручњака Института за Блиски исток С. В. Алеиников и А. А. Бистров, припремљених за БСИ.

Судан: Ренесансне интриге

Вишедеценијски грађански рат, који је резултирао да је земља 2011. први пут у приче постколонијална Африка је била у потпуности у складу са нормама међународног права подељена на две државе: Судан и Јужни Судан, до сада се у обе ове земље одвија довољним интензитетом, што илуструје немоћ „светске заједнице“ у окончању сукоба. у традиционалним друштвима, упркос илузијама о ефикасности УН, које постоје код спонзора ове организације. Картум и Џуба активно подржавају сепаратистичке покрете једни против других, водећи необјављени рат за поделу заједничког суданског наслеђа (пре свега нафте). Ништа мање деструктивни нису ни трибалистички (племенски) сукоби. Војне операције се одвијају у позадини интрига које подсећају на софистицираност ренесансе.

Тако је шеф Ал-Уме, једне од главних опозиционих партија у Судану, Садик ал-Махди, 5. јула рекао да ће опозиционе странке највероватније потписати мапу пута за унутарсуданско решење. У Адис Абеби су у току преговори уз посредовање бившег јужноафричког председника Т. Мбекија и Афричке уније (АУ). Успели су да постигну споразум уз учешће главних снага које су се супротстављале Картуму. То су, поред странке Ал-Ума, Судански народноослободилачки покрет (СПЛМ-Север), Покрет за правду и једнакост (ЈЕМ) и Судански ослободилачки покрет (СОД-М. Минави).

Пре тога, само су представници Картума парафирали мапу пута. У јуну 2015. године опозиционе суданске снаге, међу којима су и поменуте политичке партије, пристале су да потпишу мапу пута, уз допуне. На крају Рамазана, Мбеки је опозицији представио нову верзију допуна завршног документа, око чега су се сложиле суданске власти. Истовремено, потписивање „мапе пута” значи само почетак новог преговарачког процеса између Картум и Суданских позивних снага. Основа за преговоре, према речима лидера Ал-Уме, требало би да буде испуњавање од стране власти услова: најава примирја, почетак хуманитарних интервенција у погођеним подручјима, размена затвореника, ослобађање политичких затвореника и усвајање дневног реда за будуће преговоре.

Садик ал-Махди захтева преговоре у иностранству. Картум је унутар Судана. Лидер Ал-Уме поставља очигледно неоствариве услове, настојећи да преговоре стави под међународну контролу, чију саму могућност негира Картум. Опозиција од октобра 2015. бојкотује изборе у Судану и идеју националног дијалога, надајући се паду режима због погоршања водоснабдевања, несташица струје, оружане конфронтације у Дарфуру, Јужном Кордофану и Плавом Нилу. Запад је подржао ова очекивања. Ситуацију је променила трансформација суданско-саудијских односа. Саудијска финансијска помоћ омогућила је повећање резерви Суданске централне банке и стабилизацију фунте.

Наде опозиције у „свесуданску револуцију” нису се обистиниле. Данас је од њених захтева остао само хуманитарни аспект. На разговорима о мапи пута, лидер Ал-Уме настоји да постигне договор са Картумом о главном питању за њега – вишепартијском систему. До 2015. само су Унионистичка демократска партија (УДП), Ал-Умма и комунисти могли легално да учествују у политичком животу. Дарфурски побуњеници у томе нису учествовали. Од Картума се тражи да укључи СНОД-Нортх, СОД-М у политички живот. Минави и ЈЕМ, што ће вероватно бити одбијено.

За власт је важно потписивање мапе пута како би се опозиција поделила. Снаге националног консензуса (НЦФ) већ су се дистанцирали од суданских позивних снага. НЦФ укључује Комунистичку партију, Судански конгрес, дисиденте из УДП-а и бројне националистичке групе. Ова коалиција сматра да је једини излаз из ситуације у земљи „устанак широм земље“, али је руководство највеће партије овог „непомирљивог“ удружења, комунистичке партије, на плаћи председника О. ал-Башира. . Ако „мапа пута” буде потписана, треба очекивати даље распарчавање опозиције: свака од партија ће почети да се бори за министарска места.

Етиопија и Еритреја: у ишчекивању рата

Што се тиче Афричког рога, постоји близак оружани сукоб између Етиопије и Еритреје. Лидери ових земаља, који су се заједно борили против Менгисту Хаиле Маријама, посвађали су се после победе. А сада сукоб подгрева хладни рат између њихових главних спонзора: САД, које подржавају Етиопију, и Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата и Египта, који су на страни Еритреје. У средишту сукоба је изградња Велике бране на Плавом Нилу, коју је покренула Адис Абеба, и њен став о саудијској политици у Етиопији. Власти потоњег депортовале су саудијске проповеднике из земље због подстицања антивладиних осећања међу Оромо муслиманима, који чине половину њеног становништва. Оромо сепаратизам такође стимулише УАЕ.

Зли рог Европе


Асмара и Адис Абеба су 12. јуна оптужиле једна другу за ескалацију граничних тензија које су довеле до смрти више од 300 војних и побуњеничких милиција са обе стране у региону Тсорона. Етиопија је изјавила да је спремна да покрене свеобухватна непријатељства ако буде потребно. Акције Еритреје и њеног председника И. Афервокија су захваљујући подршци КСА и УАЕ. Саудијски министар одбране Мохамед бин Салман потписао је у априлу споразум о стратешком безбедносном и одбрамбеном партнерству са Асмаром, а УАЕ су добили на располагање инфраструктуру бивше војне базе у Еритреји, која се користи у оквиру операција арапских коалиционих снага у Јемен. Иста база је чвориште за улазак бродова морнарице УАЕ, који врше логистику трупа у Адену. Зближавање Еритреје са монархијама Персијског залива подржано је њиховим улагањима (најмање 50 милиона долара) у реконструкцију њене лучке и путне инфраструктуре.

Каиро преко Еритреје настоји да створи жариште дестабилизације и притиска на Адис Абебу како би спречио изградњу Велике бране, која ће радикално променити запремину одводње Нила. У условима прехрамбене кризе, која се предвиђа већ 2017-2018, тема наводњавања постаје проблем број један за надлежне АРЕ. Прелазак египатских снага безбедности у активну фазу субверзивног рата против Етиопије указује на неуспех дипломатских покушаја да се ова претња минимизира. Пре око две године, Египћани су се обратили Асмари са сличним предлозима, али су одбијени. Сада их подржавају КСА и УАЕ. Из Абу Дабија се ситуацијом бави бивши шеф превентивне безбедносне службе ПНА и лични саветник престолонаследника Мохамеда бин Заједа М. Дахлана. Обуку је водио емисар Ослободилачког фронта Оромо (ОЛФ) Омгита Шаро. Ови кораци уследили су као реакција на одбијање Етиопије да премести две хиљаде своје војске са мостобрана на граници са Еритрејом у региону Кханкале изнад луке Асаб, где се налази база војске из УАЕ и КСА.

Осим тога, етиопске трупе, под изговором војних маневара у Џибутију, концентрисале су значајан контингент на граници са Еритрејом у региону Таџураха. Арапске монархије и Асмара калкулишу вероватноћу етиопског војног удара из два правца на луку Асаб, што ће, између осталог, решити задатак Адис Абебе да „пробије коридор“ до мора, које је изгубила након отцепљење Еритреје. Поверење Етиопије произилази из подршке Вашингтона, коју пружају амерички амбасадор у АУ Р. Бригети и америчко-етиопски бизнисмен Д. Иоханнес, који је био представник Сједињених Држава у Организацији за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и Милленниум Цхалленге Цорпоратион (МЦЦ). Према мишљењу бројних експерата, Вашингтон је обећао да ће подржати Адис Абебу током могуће дебате у Савету безбедности УН.

Сомалија: на раскршћу интереса

Од првих дана Рамазана (који је почео са заласком сунца 5. јуна) у Сомалији, нагло је порасла активност борбено-диверзантских група селефијске организације Ал-Шабаб, која се бори против владе и мировних снага АМИСОМ-а. У ноћи између 6. и 7. јуна, базе АМИСОМ Буфоу (округ Мерка, провинција Доњи Шабел) и Бусар (округ Ел-Вак, провинција Гедо) биле су подвргнуте масовним нападима исламиста, ујутро 9. јуна - базна тачка етиопског контингента АМИСОМ – Калган (40 километара јужно од Беледвејна, провинција Хиран). Дан раније је из минобацача пуцано на штаб АМИСОМ-а у посебно чуваној четврти Халане (Могадишу). Оружаним нападима су били изложени положаји Сомалијске националне армије (СНА) у провинцијама Средњи Шабел и Доњи Шабел, као и конвоји АМИСОМ-а у провинцијама Доња Џуба, Баи, Бакол и у пограничним областима Кеније. Током прве недеље Рамазана, трупе АМИСОМ-а и СНА изгубиле су више од 100 убијених људи.

Последњих месеци, стратешка иницијатива у јужној Сомалији пребачена је на Ал-Шабаб. Они изводе добро планиране операције у којима учествује до 300 бораца. Снаге СНА и АМИСОМ-а су заправо напустиле велике офанзивне операције и заузете су чувањем кључних објеката и чишћењем контролисане територије. Тешко да се од њих може очекивати нешто друго ако сомалијска војна лица и афрички мировњаци пола године не примају плате.

Исламисти су 25. јуна извршили велики терористички напад у центру Могадиша. У низу експлозија и пуцњаве у хотелу Наса Хаблод-1 погинуло је најмање 15 људи, укључујући министра за државу и посланика Федералних резерви Бурија Махамеда Хамзу. Штавише, ово је други напад на хотел у којем живе парламентарци и чланови владе Сомалије. Претходни напад догодио се 1. јуна. Тада је у експлозији и пуцњави у хотелу „Амбасадор“, која је трајала скоро 15 сати, погинуло најмање 20 људи, међу којима и два посланика.

Додатну напетост изазивају племенски сукоби и покушаји организовања устанака против локалних власти. Тако се средином јуна бивши гувернер провинције Бари, Абдисамад Галлал (из клана Али-Салебан/Мајертен), уз финансијску подршку Дам-ул-Јадида, побунио против владе Пунтланда. У редовима побуњеника има до 200 милитаната, углавном Галалових племена и бивших пирата. Екстремисти такође делују у покрајини, изјављујући своју приврженост идејама „Исламске државе“ (ИС) забрањене у Русији.

Све се то не уклапа са изјавама председника земље Хасана Шеика Махмуда, представника Афричке уније, Стејт департмента и Министарства одбране САД да су дани Ал Шабаба одбројани, ситуација у Сомалији се стабилизује и парламентарна а председнички избори заказани за август-септембар ове године биће одржани на време. Истовремено, изборне комисије још нису у потпуности формиране, контроверзна питања стварања федералног региона у провинцијама Хиран и Средњи Шабел, статус и заступљеност главног града провинције Бенадир у будућој Савезној скупштини (горњи дом парламента), није решено место и процедура избора посланика из Сомалиленда. , учешће на изборима суфијске групе „Ахлу Сунна вал-Јамаа“, која контролише део региона Галмудуг, и аутономију Кхатумо, тражећи признање у северној Сомалији. Игнорисање ових снага могло би озбиљно да закомпликује одржавање избора у Галмудугу и Пунтланду.

На састанку Националног консултативног форума (НЦФ) у Баидои од 22. до 25. јуна, лидери централне и регионалне владе сложили су се око листе од 135 племенских поглавара и старешина за формирање изборних колегијума. На листи се није нашло известан број лидера који критикују сомалијског председника. Заменили су их лојални старешине. Истовремено, НКФ није могао да пронађе компромисно решење о спорним питањима. Процедура одржавања избора коју је он одредио још није добила сагласност парламента, што доводи у сумњу њихов легитимитет.

Посланици су последњих дана завршне седнице усвојили неколико закона, међу којима и о политичким партијама, и изменили садашњи привремени устав Сомалије, дозвољавајући да се рад настави након истека мандата до избора новог парламента. Посланици опозиције тражили су извештај од министра финансија, оптужујући га за прикривање буџетских прихода и проневеру или трошење средстава. Што се тиче парламентарних избора, може се претпоставити да ће, уколико се одрже, бити формалног карактера и да ће се свести на одобрење кандидата које одабере власт.

Важно за Сомалију вести било да је 8. јула Савет безбедности УН продужио мировну мисију до 31. маја 2017. године, остављајући њен максимални дозвољени број непромењен – 22 војника. Раније је Савет за мир и безбедност АУ саопштио да планира да повуче своје трупе из земље до краја 100. године (снаге АМИСОМ-а су распоређене у Сомалији 2020. да заштите привремену владу од исламиста). Мисија АМИСОМ је прошла кроз тешка времена због одбијања ЕУ да финансира исти износ свог контингента из Кеније, Етиопије, Уганде, Џибутија и Бурундија.

Током свог деловања, АМИСОМ је преузео контролу над главним градовима и морским лукама Сомалије, смањујући утицај Ал-Шабаба. Група је била подељена на три дела, који су уграђени у шеме за шверц дрвеног угља и горива. Контрастранке исламиста често су војни АМИСОМ, који контролишу ситуацију преко контролних пунктова на путевима и прате ситуацију у луци Кисмајо. У томе су примећени углавном Кенијци, али и војници осталих контингената имају своја места за „храњење”. Ово свима одговара, па су најновије експлозије у Могадишу пре резултат борбе владајућих кланова уочи председничких избора у августу 2016. него манифестација исламистичког терора.

Председник и парламент Сомалије, који је постао фокус клановског надметања (посланици ће изабрати председника), контролишу само главни град и мало је вероватно да ће издржати више од недељу дана без подршке АМИСОМ-а. Брисел је објавио одлуку о смањењу финансирања операције за 20 одсто, што је изазвало буру негодовања у главним градовима земаља учесница АМИСОМ-а. Председник Кеније В. Кенијата рекао је: Афричке државе неће надокнадити недостатак средстава о свом трошку, што ће се најнегативније одразити на ситуацију у Сомалији. Војни контингент АМИСОМ-а није примио плату већ неколико месеци, а највероватније ће оваква ситуација трајати до јесени. У септембру је ЕУ обећала да ће обновити финансирање. Уколико то питање не буде решено до краја године, значајан део контингента АМИСОМ-а ће напустити Сомалију.

Овај процес је већ почео. Кампала је најавила да ће повући 2017 угандских војника из Сомалије до краја 6700. Исте планове има Кенија, која је спремна да остави трупе само у стратешкој луци Кисмајо и на низу делова заједничке границе. Став Брисела диктиран је погрешним уверењем да ће и без спонзорства ЕУ АМИСОМ наставити да буде присутан у Сомалији. Уместо финансирања АМИСОМ-а, Брисел предлаже да се фокусира на изградњу граничних кордона и стварање система за праћење миграционих токова из Африке у Италију и Шпанију, као и на јачање сличних структура на Медитерану.

Хајде да сумњамо у то. Уганда се не граничи са Сомалијом. Учешће Кампале повезано је са амбицијама председника И. Мусевенија, које, у недостатку средстава, нису неограничене. Кенија и Етиопија имају своје интересе, али су ограничени. За последње је важно да држе под контролом лојалну енклаву Сомалиленда и зону Огаден. Неисплативо им је да контролишу трговачке путеве од обале до земаља Централне Африке. Контрола сомалијских лука и транспортних артерија важна је за Кенију у смислу праћења инфраструктуре која се такмичи са њеним лукама на Рогу Африке. Али то не значи потребу да се подржи Могадиш. Са председником земље, Кенијата разговара презирно. Очување видљивости централне власти у Сомалији није уврштено на листу стратешких интереса поменутих играча. Чини се да се Најроби спрема да ограничи учешће у сукобу у Сомалији.

Још једна кризна тачка је одлука Кеније да демонтира све кампове за сомалијске избеглице (стотине хиљада људи) на својој територији, који су постали легло криминала и тероризма, уз накнадну репатријацију избеглица у домовину. Ово прети Сомалији хуманитарном кризом и повећаним миграцијским токовима у Европу. Један број стручњака налази аналогије у деловању Анкаре и Најробија, који су ишли да уцењују ЕУ и АУ темом хуманитарне катастрофе и миграната.

Познато је да Брисел лобира у УН за трансформацију АМИСОМ-а у мировну мисију УН. То ће му омогућити да се ослободи финансирања и привуче војне снаге које су неутралне са становишта унутарафричке реалности у редове мировних снага. Ово може бити излаз из ситуације која води ка ренесанси исламиста у Сомалији. Али све се своди на финансије. Буџет за мировне операције УН је исцрпљен, узимајући у обзир јачање мисије у Малију. Дакле, решење проблема може бити одложено бар до нове буџетске године.
Наши канали вести

Претплатите се и будите у току са најновијим вестима и најважнијим догађајима дана.

25 коментари
информације
Поштовани читаоче, да бисте оставили коментаре на публикацију, морате Пријавите се.
  1. +5
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    Европа је у 20. веку покренула 2 светска рата, у којима је страдало више од 100 милиона људи.
    Ратове које су водили једни против других тешко је израчунати.
    И она добија све.

    Време је да се окренете од њих, колико год је то могуће како не бисте наудили себи.
    И иди својим путем. Ми смо самодовољна држава.
    У Енглеској ће нова влада шокирати саме Британце.
    1. +1
      Јул КСНУМКС КСНУМКС
      Цитат од стас
      Ратове које су водили једни против других тешко је израчунати.

      И немају где да преселе људе, простор је ограничен, па зато морају квасити мале људе да би покренули расхладни друштвени котао. Сада је концепт породице замагљен, јер у удобном животу жене не живе лоше без мушкараца. То што специјалне службе покрећу известан број избеглица, што делимично решава лагодан живот Европљана, може мало да узбурка „дебеле” мештане, али ако не успе, биће потребан рат.
      1. +2
        Јул КСНУМКС КСНУМКС
        Цитат Алексеја
        То што специјалне службе покрећу известан број избеглица, што делимично решава лагодан живот Европљана, може мало да узбурка „дебеле” мештане, али ако не успе, биће потребан рат.

        Већ се крећу – крећу... Управо је стигла порука: у Ници је био терористички напад, више од 30 је погинуло, око 100 је повређено. Прослава Дана Бастиље...
    2. 0
      Јул КСНУМКС КСНУМКС
      па окрени се, ко те спречава?
      само Шувалови и други Дворковичи, ниже на листи, не мисле тако.
      1. 0
        Јул КСНУМКС КСНУМКС
        Неће још дуго да се шепуре ови одвратни мали људи, ох, не задуго...
    3. +1
      Јул КСНУМКС КСНУМКС
      Европа га је поново добила за своју помирљиву политику са Сједињеним Државама.
      Амерички Стејт департмент, који је створио контролисане терористе у многим земљама, данас је главни непријатељ човечанства.

      Французи су га опет добили ... десетине људи је убио неки луди терориста ... без мера безбедности осим ...
      толеранција је таква ствар која државу нагриза изнутра, лишавајући је способности да се брани од убица.
      1. -2
        Јул КСНУМКС КСНУМКС
        Провокација специјалних служби, тачније... Па опет, случајни "терористи" који желе да изађу и предају се у супермаркетима неће бити заробљени.
        1. -1
          Јул КСНУМКС КСНУМКС
          можете погледати снимак како храбри грађанин полицајац са једним левом из пиштоља пуца у главу полусавијеног запаљеног човека који трчи поред њега на дохват руке од кошер супермаркета
          ненаоружан, без ичега, јасно се видело да нема ничега у рукама
          Француза који никада није возио ништа више од мопеда убио је снајпериста код своје куће, јер је „било неких сумњи“, затим је довучена и његова девојка...

          можете да укуцате "истину о бомбардовању Бостона" о браћи Царнајев...
    4. 0
      Јул КСНУМКС КСНУМКС
      У Енглеској ће нова влада шокирати саме Британце.
      Да, он никога не шокира, овде тако нешто нису видели. „Није нас брига за експлозије свих супернова из свемира, на Земљи је било забавније“
  2. 0
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    осмех Зхениа, згодан као и увек. Што се тиче Судана, може се разјаснити да тамошње партије, како створене западним фондацијама, тако и фрагменти првог, нису битне. И само приказују активност налик луткама у луткарској кабини. У кратком року од пет година, од западне Африке до Екваторијала, јачање исламских радикала. ИСИС иде на црни континент.
    1. 0
      Јул КСНУМКС КСНУМКС
      Цитат: Асадулах
      осмех Зхениа, згодан као и увек. Што се тиче Судана, може се разјаснити да тамошње партије, како створене западним фондацијама, тако и фрагменти првог, нису битне. И само приказују активност налик луткама у луткарској кабини. У кратком року од пет година, од западне Африке до Екваторијала, јачање исламских радикала. ИСИС иде на црни континент.

      А ту је, генерално, мало тога битно и утицаја, осим... Поред броја бораца у једној групи, и наоружања ове групе. У праву је ко има више. (односи се на већину Африке)
  3. +3
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    Зли рог Европе.
    Да ли су колонизовали ове територије? Зар нису преузимали ресурсе од њих? Зар их нису раздвојили како су хтели (погледајте карту Африке – као у линији границе).
    А кап која је прелила чашу је дестабилизација ситуације на континенту.
  4. +3
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    Африка није зацељујућа рана планете, тамо се, колико се сећам, воде локални, племенски, међусобни или једноставно наређени ратови, а људска крв се стално пролива. Ово су периоди суше и глади који покоше становништво на хиљаде. А за све су крива богата налазишта природних ресурса и огромне територије на којима нови колонијалисти желе да се присвоје. Недавно сам на вестима гледао причу да су неки фармери на Западу, у Италији или Француској, излили млеко на улице у знак протеста. Да ли је ово нека врста протеста? Зар никоме не пада на памет да даје храну гладнима у Африци? Како послати производе тамо? Па, можда би нешто смислили, на пример, паре потрошене на русофобичну хистерију (Запад то одмах пронађе) би се потрошиле на слање производа у Африку. Престаните да доводите људе једни против других ради тренутне добити. Да, много тога се може учинити да би континент напредовао - они то не желе. Нико не жели да инвестира само да би добио брзе дивиденде.
    1. 0
      Јул КСНУМКС КСНУМКС
      . Да ли је ово нека врста протеста? Зар никоме не пада на памет да даје храну гладнима у Африци?
      Једноставно ће бити више гладних људи и проблем ће постати акутнији за неколико година. Тако је (са храњењем) све почело.
  5. +7
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    Сада више немам бриге, осим да размишљам о судбини Африке! Овде се „миздобуљи” изигравају, а Сатановски прича о Африци.

    "-Забринут сам за Хондурас! - Васја, а ти се труди да га не огребеш."
  6. +4
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    Био сам много пута у тим крајевима. Од 1974. године. Затим смо отишли ​​у Магадисхо и Берберу. Сомалијци су нормални људи! Њихове жене су веома независне и стварно су нас јуриле. Али специјалци су нас толико терорисали да смо морали да бежимо. Мада су даме тамо веома љубазне. Они нису као црнци. Само тамне. А онда сам од 1981. морао много пута да идем у Етиопију и Јемен. Тада је њихов рат са Еритрејом већ почео и трајао је веома дуго. Тада сам схватио какав је мирис рата. То је мирис трулих тела и барута.
    Мислим да је Сатановски у праву, треба да пратимо дешавања тамо. Покушајте да помогнете Етиопији. Одржавајте пријатељске односе са њом. И да обновимо базу на архипелагу Дахлак, а наши пилоти су били базирани на Асмари док је била у саставу Етиопије.
    1. 0
      Јул КСНУМКС КСНУМКС
      Мада су даме тамо веома љубазне. Нису као црнци
      Јебеш спермотоксикозу... Чак их и Нигеријци мрзе.
  7. 0
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    Наслов чланка је погрешан! Не „Зли рог Европе“, већ „Поводљива уста Европе“! Тамо су амерички црнци, баш у овим устима, већ дуго главни! А уста само климају!!!
  8. 0
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    А онда сам од 1981. морао много пута да идем у Етиопију и Јемен. Тада је њихов рат са Еритрејом већ почео и трајао је веома дуго.


    Еритреја је формирана 1993. године, пре тога је била део Етиопије. И тако, да, шта су афрички ратови? То је безумно уништавање свега што виде пред собом. Питање зашто су убијали је бескорисно, умиру и сами, уз некакву животињску послушност Африка је идеално место за ИСИС, огромна количина телесног материјала. Али помоћи некоме тамо није храна за коње. Само ако у замену за ресурсе. За злато или ретке земне метале. У међувремену, предвиђам да ће Африка горети много пута јаче од Сирије.
    1. 0
      Јул КСНУМКС КСНУМКС
      Само ако у замену за ресурсе.
      Зато је тамо релативно мирно. Мамбудови продају своју земљу, соле је, за папире које продају белцима. Добро је што у Русији није тако расло.
  9. 0
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    У сукобу Етиопије и Еритреје први пут су се у ваздуху сударили Су-27 и МиГ-29. Победио је онај „тежи“
    "Борац. Али генерално, Африка и њени сукоби су за мене мистерија. Ето, колико ме интересује историја ратова, они су се увек борили. Све док има ресурса и користи за Запад и Сједињене Државе. Државе, ратови, нажалост, неће престати...
  10. 0
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    Цитат: Исти ЛИОКХА
    Французи су га опет добили...

    Зашто Француска? Од данашњег става Француске зависи да ли ће свет ићи ка радикализацији или ка општем помирењу. Познато је да најјаче позиције у табору радикала припадају специјалним службама подругљивих Саксонаца. На руку им иде да ескалирају ситуацију у тренутку када све иде ка успостављању партнерских односа Европе и Азије. Они сеју ветар.
  11. 0
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    Ауторитет УН је сада испод постоља. Садашња ситуација са УН готово у потпуности личи на ситуацију са озлоглашеним Лигом народа. А онда се завршио Други светски рат.
  12. 0
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    Када би Американци узели Африку са истим ентузијазмом и интензитетом са којим су ширили трулеж по Русији, онда би апсолутно сви становници Африке већ били обувени, обучени, храњени и живели би у својим удобним кућама
  13. +1
    Јул КСНУМКС КСНУМКС
    Немам коментар.

„Десни сектор“ (забрањен у Русији), „Украјинска побуњеничка армија“ (УПА) (забрањена у Русији), ИСИС (забрањена у Русији), „Џабхат Фатах ал-Шам“ раније „Џабхат ал-Нусра“ (забрањена у Русији) , Талибани (забрањено у Русији), Ал-Каида (забрањено у Русији), Фондација за борбу против корупције (забрањено у Русији), Штаб Наваљног (забрањено у Русији), Фацебоок (забрањено у Русији), Инстаграм (забрањено у Русији), Мета (забрањено у Русији), Мизантропска дивизија (забрањена у Русији), Азов (забрањена у Русији), Муслиманска браћа (забрањена у Русији), Аум Схинрикио (забрањена у Русији), АУЕ (забрањена у Русији), УНА-УНСО (забрањена у Русији) Русија), Меџлис кримскотатарског народа (забрањено у Русији), Легија „Слобода Русије“ (оружана формација, призната као терористичка у Руској Федерацији и забрањена)

„Непрофитне организације, нерегистрована јавна удружења или појединци који обављају функцију страног агента“, као и медији који обављају функцију страног агента: „Медуза“; "Глас Америке"; „Реалности“; "Садашњост"; „Радио Слобода“; Пономарев; Савитскаиа; Маркелов; Камалиагин; Апакхонцхицх; Макаревицх; Дуд; Гордон; Зхданов; Медведев; Федоров; "Сова"; "Савез лекара"; „РКК” „Левада центар”; "Меморијал"; "Глас"; „Личност и право“; "Киша"; "Медиазон"; „Дојче веле”; КМС "Кавкаски чвор"; "Инсајдер"; "Нове новине"